Pravda

Ovakav ishod, kako sada stvari stoje, podrazumevao bi da lideri 28 članica NATO u Velsu pohvale Crnu Goru za dosadašnji učinak, ali i zatraže da uloži dodatne napore i ostvari konkretne rezultate u oblastima vladavine prava i reformi bezbednosnog sektora, kako bi u nekom oročenom periodu, ili kada ispuni uslove, bila pozvana da se pridruži. Donošenje odluke o ispunjenosti tih uslova šefovi država i vlada članica mogli bi ostaviti svojim ministrima spoljnih poslova ili čak ambasadorima. Diplomatski izvori rekli su “Vijestima” da je ovo jedna od kompromisnih varijanti rešenja pitanja širenja NATO u novonastaloj situaciji nakon ukrajinske krize i pogoršanja odnosa sa Rusijom, o čemu se posljednjih sedmica intenzivno razgovara u krugovima NATO. NATO je slično postupio kada je 2008. u Bukureštu odlučio da će Makedonija dobiti formalni poziv čim reši spor sa Grčkom oko imena države. Dva diplomatska izvora “Vijesti” kazala su da šefovi diplomatija članica NATO na sastanku 25. juna u Briselu neće staviti proširenje na dnevni red svojih šefova za septembar, jer je situacija “složena”, prvenstveno zbog dešavanja u Ukrajini. - Situacija je prilično složena i teško je bilo šta reći sa sigurnošču, ali je intencija da se pitanje Crne Gore postavi neposredno pred samit. U svakom slučaju, ako dobijete uslovan poziv, poruka će biti jasna - reforme u vladavini prava i bezbednosnom sektoru ne mogu ostati samo na papiru, ako želite da vam se kasnije, na nivou ministara ili eventualno ambasadora članica NATO, odluči da dobijete pozivnicu za članstvo pre sledećeg samita, kazao je jedan izvor. I generalni sekretar NATO Anders fog Rasmusen je prilikom posete Podgorici 21. i 22 . maja poručio da su jačanje vladavine prava i reforma bezbednosnog sektora prioriteti Crne Gore na putu ka članstvu, prenose "Vijesti". Izvor: Tanjug