Pravda

Kriminalistički psiholog i profesor Robert D. Hares sa kanadskog univerziteta Britanske Kolumbije kreirao je tzv. PCL-R test, metodu koja se koristi za utvrđivanje je li neko psihopata. Naglašava da kod takvih pojedinaca osobine poput kajanja i empatije potpuno izostaju. Uz površne osećaje, psihopatama je u ekstremnim slučajevima sasvim svejedno jeste li živi ili mrtvi. Iako su neki od njih nasilni kriminalci, to ne znači da svi psihopate žive s one strane zakona. Hares je svoj test podelio na 20 kriterijuma. Svaki nosi 0 bodova (ako se ne odnosi na osobu koja ga rešava), 1 bod (ako se odnosi delomično) i 2 (potpuno se odnosi). Ovo su kriteriji koji ga čine: – rečitost i površan šarm, – veliko samopouzdanje, – patološko laganje, – prepredenost/manipulativnost, – nedostatak kajanja, – emocionalna površnost, – bezosećajnost i nedostatak saosećanja, – odsutnost spremnosti da se preuzme odgovornost za vlastite postupke, – čest osećaj dosade, – parazitski način života i nedostatak realnih dugoročnih ciljeva, – impulsivnost, neodgovorno ponašanje, – nesposobnost kontroliranja vlastitog ponašanja, – upadljivo ponašanje u ranom periodu života, – maloletnički kriminal, – različita krivična dela, – kršenje uslovne presude, – više brakova i promiskuitetno seksualno ponašanje. Psihopata bi imao 40 bodova, ali svako ko skupi najmanje 30 bodova prema Haresu ispunjava kriterijume za ''dijagnozu''. – Neki ljudi ispunjavaju kriterije za psihopate, ali ne dovoljno da bi mogli prouzrokovati probleme. Često su to naši prijatelji u čijem nam društvu može biti zabavno – objasnio je kanadski stručnjak. Dodao je i da neke osobine psihopata ne moraju nužno biti mane. Sa kolegom Paulom Babiakom napisao je knjigu ''Zmije u odelima: Kad psihopate idu na posao''. U njoj su analizirali 203 preduzetnika i ustanovili da je četiri posto ispitanika imalo veliki broj bodova na PCL-R testu, što samo potvrđuje kako nedostatak moralnosti i saosećanja prema patnjama drugih mogu koristi za beskrupulozni napredak na poslu. Izvor: IKS