Pravda

„Sveobuhvatni odgovor Evrope na migrantsku krizu ne sme da se prelomi preko leđa Srbije, Bugarske i Rumunije, jer nije realno da tri balkanske države prime dva ili tri miliona izbeglica”, rekao je Vučić u Sofiji. On je taj stav izneo posle trilateralnog sastanka Krajovske grupe, a uoči sutrašnjeg samita u Briselu, koji je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker sazvao sa željom da se grupa lidera EU dogovori o kratkoročnim merama za rešavanje krize migranata na Zapadnom Balkanu Vučić je novinarima rekao da je suština današnjeg trilateralnog sastanka činjenica da će glas tri zemlje, ukoliko bude istovremeno iskazan, biti znatno jači nego što je bio do danas, i u Briselu, i na svakom drugom mestu. „Naše tri zemlje su se dogovorile da imaju zajednički stav, da jedna drugu pomažu, da izlazimo sa zajednickim inicjativama i da poštujemo evropske odluke, ali da uvek zajednički donesemo odluke koje će značiti i zaštitu naših državnih i nacionalnim interesa”, precizirao je premijer Srbije u izjavi novinarima. Sve stavove koje Srbija, Bugarska i Rumunija zajednički donesu, Srbija će, dodao je Vučić, u potpunosti provoditi u delo. „Mi smo veoma lojalni partneri i dobre komšije”, poručio je srpski premijer po završetku mini regionalnog samita u Sofiji. On je napomenuo da je Srbija prihvatila tehnički i pomoć u ljudstvu koju je rumunski premijer Viktor Ponta već ponudio vezano za naše gradnice, a da je sa bugarskim premijerom Bojkom Borisovim saglasan po svim pitanjima vezanim za način prijema izbeglica, gde je, kako je rekao, saradnja i do sada bila vrlo korektna. „Nijedan problem, ni indicent nismo imali, nećemo ni ubuduće, ali ćemo zajednički umeti da zaštitimo naše tri zemlje - Bugarsku, Rumuniju i Srbiju. Mislim da će naš glas, ako bude istovremeno iskazan u ime sve tri zemlje, i u Briselu i u svakom drugom mestu biti znatno jači nego što je bio do danas”, zaključio je Vučić. Vučić poručio je i da sveobuhvatni odgovor Evrope na migrantsku krizu ne sme da se prelomi preko leđa Srbije, Bugarske i Rumunije, jer nije realno da tri balkanske države prime dva ili tri miliona izbeglica. „Nije nama problem da ih registrujemo i da napravimo veće prihvatne centre, ništa nam nije problem, ali, ako neko misli da je moguće da mi budemo mesto na kojem će da bude dva ili tri miliona izbeglica to nije realno. I naše tri zemlje su se dogovorile da takav scenario ne mogu da prihvate”, rekao je Vučić posle sastanka Krajovske trojke u Sofiji. On je istakao da će Srbija uvek gledati na izbleglice na najlepši mogući način „Srbija hoće da prihvati teret, Srbija je spremna da prihvati i veći teret nego što ga danas ima, a ima verovatno veći od svih tranzitnih zemalja. Ali, izvinite, postojaće stvari koje mi nismo u situaciji da uradimo”, rekao je Vučić. On je ponovio da će svojim odlukama Krajovska trojka praktično pratiti politiku i odluke Nemačke i Austrije. „Mi time pratimo ono što će da rade evropske zemlje”, naglasio je Vučić. Vučić je naveo da je zahvalan premijerima Bugarske i Rumunije, Borisovu i Ponti, istakavši da je od njih danas mnogo toga čuo i naučio, a neka iskustva i preneo. „Mi ćemo sutra zajedno istupati u Briselu i na pripremnom sastanku, ali i na glavnom plenarnom sastanku na koji dolaze premijeri. Toga ćemo se držati, i uspećemo da održimo regionalnu stabilnost”, rekao je Vučić. Upitan šta će se dogoditi ako Nemačka i Austrija počnu da vraćaju migrante koji u tim zemljama nisu dobili azil, Vučić je rekao da rešenja koja podrazumevaju da se migranti vrate Srbiji, da ih Srbija vrati Bugarskoj, nisuz realna niti moguća. „Zamislite da se tako vraćaju, pa mi vratimo Bugarskoj, ali Bugarska nema sporazum sa Turskom. Šta ćemo onda radimo? Takva rešenja nisu moguća, a nisu ni realna”, poručio je Vučić. Prema njegovim rečima, premijer Rumunije Viktor Ponta postavio je takvo pitanje premijerima Bugarske i Srbije na današnjem sastanku. „Pa i da primimo i da imamo kvote od 5 -6.000 i 10 .000 ljudi i da budemo dobri domaćini, šta ćemo da radimo ako ti ljudi kažu 'mi ne želimo tu da ostanemo'? Kako ćemo da ih držimo? I šta ćemo da radimo u bilo kojem drugom slučaju”, zapitao je Vučić. Bugarski premijer Bojko Borisov rekao je da su Bugarska, Srbija i Rumunija spremne da zatvore svoje granice, ukoliko to učine Nemačka i Austrija kako bi spreciile dolazak izbeglica. Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker sazvao je za nedelju Samit u Briselu, sa željom, kako je rekao, da se grupa lidera EU dogovori o kratkoročnim merama za rešavanje krize migranata na zapadnom Balkanu. Teme trilateralnog sastanka premijera Srbije Aleksandra Vučića sa premijerima Bugarske i Rumunije, Bojkom Borisovom i Viktorom Pontom, u Sofiji, bile su, pored migrantske krize, i ekonomska i politička saradnja, najavila je ranije vladina Kancelarija za saradnju s medijima. Srbija želi temeljniju institucionalizaciju Krajovske grupe Premijer Srbije Aleksandar Vučić poručio je da Srbija želi temeljniju institucionalizaciju Krajovske grupe, u kojoj je sa Bugarskom i Rumunijom, i još bližu saradnju sa tim zemljama, kako bi stabilnost sve tri zemnlje pojedinačno, od etničke do ekonomske, bila dodatno osnažena. Vučić je nakon trilateralnog sastanka sa premijerima Bugarske i Rumunije, Bojkom Borisovom i Viktorom Pontom, rekao da se u Srbiji sa velikim interesovanjem gleda na rad Krajovske grupe i na ono što ta grupa treba da predstavlja u budućnosti. „Želim pre svega da kažem da Srbija ulaže mnogo napora i želela bi i temeljniju institucionalizaciju Krajovske grupe i najbliže odnose sa Bugarskom i Rumunijom. Smatramo bugarski i rumunski narod veoma bliskim našem srpskom narodu i građanima Srbije”, istakao je Vučić. Poručio je i da je uveren da ekonomska saradnja tri zemlje, koja je dobra, može da bude još bolja, kao i da prijateljski odnosi mogu da budu podignuti na još viši nivo. „Sve ovo što radimo, sastanci, susreti, prijateljstvo je posledica naše želje da po svaku cenu sačuvamo stabilnost u Bugarskoj, Rumuniji i Srbiji. Stabilnost je prioritet u svakoj od naših zemalja, od etničke do ekonomske stabilnosti”, napomenuo je premijer Srbije. Dodao je i da će svaka od tih zemalja, uprkos teškoj krizi, a u Srbiji i fiskalnim reformama, imati pozitivan trend rasta ekonomija u ovoj godini. Kako kaže, u Rumuniji će taj trend biti najveći, ali da će u godinama pred nama taj trend biti još viši u svim zemljama. U Sofiji se danas, kako je naveo, razgovaralo o energetici, načinu dobijanja gasa...

Pročitajte još:ESKALACIJA: U Sloveniju za 12 sati ušlo preko 13 hiljada izbeglicaKOSOVIZACIJA: Srpske svetinje idu pod šiptarsku šapu

Izvor: Tanjug