Pravda

Spoljni dug Srbije, odnosno ukupna zaduženost države i privatnih preduzeća prema stranim poveriocima, iznosio je 25,5 milijardi evra, dok je sa druge strane javni dug, odnosno ukupna zaduženost države i javnog sektora, na kraju marta iznosio 20,5 milijardi evra. Prema analizi NBS, značajno je nastavljeno smanjenje učešća spoljnog duga u BDP-u i to na 80 odsto, dok je sa druge strane, učešće javnog duga u procenjenom BDP-u povećano na 65,1 odsto. Kada je reč o spoljnom dugu, banke su nastavile trend razduživanja, ali je i javni sektor smanjio svoj spoljni dug u inostranstvu, kako se navodi, mahom zahvaljujući smanjenju duga centralne banke prema Međunarodnom monetarnom fondu. Jedino su preduzeća, kako je navedeno, tokom prva tri meseca 2014. povećala zaduženje u inostranstvu.

"Zahvaljujući smanjenju spoljnog duga, svi indikatori spoljne solventnosti su dalje poboljšani. Posebno je značajno poboljšanje indikatora koji spoljni dug posmatra u odnosu na izvoz robe i usluga i za koji se često ističe da je najvažniji među indikatorima, s obzirom da izvoz predstavlja osnovu održivog servisiranja spoljnog duga", piše na sajtu NBS.

Prema analizi centralne banke, pored indikatora spoljne solventnosti, povoljniji su i indikatori spoljne likvidnosti u odnosu na prethodno tromesečje. Najznačajnije je, kako je navedno, poboljšanje indikatora koji prati učešće otplate spoljnog duga u izvozu robe i usluga, koji je tokom prvog tromesečja smanjen za četiri procentna poena, na 27,2 odsto. S druge strane, usled zaduživanja države emisijom dugoročnih obveznica na domaćem tržištu, javni dug je tokom prvog tromesečja povećan. Indikatori održivosti javnog duga su pogoršani, osim onih koji ga posmatraju u odnosu na izvoz. Izvor: Tanjug