Pravda

Mini-samit u Švedskoj, održan početkom juna, koji je okupio šefove vlada zemlje domaćina susreta, kao i Nemačke, Velike Britanije i Holandije, i koji je trebalo da projasni pitanje budućeg rukovodioca glavne izvršne strukture EU, nije doneo željene rezultate. Nemački kancelar Angela Merkel koja je izjavila dan ranije, istina ne bez kolebanja, da podržava kandidaturu Junkera, nije mogla da ubedi svoje sagovornike da će upravo taj izbor odgovarati kako interesima jedinstvene Evrope, tako i neophodnosti daljeg jačanja demokratskih osnova EU. Upravo to proističe iz Lisabonskog sporazuma koji je stupio na snagu 2009. godine i prema kojem partije zastupljene u Evropskom parlamentu unapred kandiduju takozvane ”vodeće kandidate”. Zauzevši posebno oštar stav, šef britanskog kabineta Dejvid Kamerion je pripretio čak izlaskom njegove zemlje iz EU u slučaju da veteran dipomatije i aktivni pobornik jačanja integracije Žan-Klod Junker bude izabran na važnu dužnost.

Ovih dana istina, kako je saopštio evropski Itnernet-portal Euraktiv, Kameron je izrazio spremnost na kompromis. Ipak kao uslov on je postavio davanje Velikoj Britaniji u budućem sastavu Evropske komisije dužnosti izvesnog supervizora koji bi bio potpredsednik i istovremeno odgovarao za čitav blok pitanja kao što je unutrašnje tržište, konkurencija, trgovina i energetika.

A još jedan predstavnik maglovitog Albiona, kako bi hteo Kameron, treba da zauzme u komisiji strateško mesto generalnog sekretara. U principu, ima se u vidu uvođenje dužnosti superkomesara, dok ostali treba da im budu podređeni, dobivši status mlađih komesara. Junker, koji je već otvoreno izrazio uverenje da će biti izabran za dužnost šefa Evropske komisije, odbacio je ideje britanskog uznemirujućeg faktora u evropskoj porodici. Između ostalog, ne usamljenog. U protivnike evrointegratora Junkera spadaju, pored Britanije, učesnici navedenog švedskog mini-samita, kao i Mađarska i Italija. Švedski premijer Frederik Rajnfeldt izjavio je, na primer, da je protiv automatizma u realizaciji stavova sporazuma o vodećim kandidatima. Evropski parlament sa svoje strane preko predsednika socijal-demokrate Martina Šulc već je izjavio da u slučaju povratka praksi ”ispod tepiha” neće utvrditi ni jednog od pretendenata ako se oni budu kandidovali ne iz redova vodećih kandidata. Kandidat socijalista je on sam. Šta dalje? Šef odeljenja za zemlje i regione Evropskog instituta Vladislav Belov podsetio je na važnost uspostavljanja odnosa između EU i Rusije. Kako Junker, tako i Šulc, smatra on, mogu da stvore normalnu atmosferu u tom pogledu. Drugi kandidati zaostaju po svom iskustvu i poslovnim svojstvima. U celini pretnju po demokratiju u EU Belov ne vidi. Sa tačke gledišta ograničavanja demokratje po nekim parametrima, ne vidim ovde neke probleme, kaže naučnik. Kameron igra na kartu pritiska, i tu nema ništa novo. Novo je to što se prvi put vodi, kako kažu Nemci, pijačno cenjkanje među razni interesnim grupama. Ali posle Lisabonskog sporazuma elementi demokratije su zastupljeni u većoj meri nego ranije. Mada je demokratija mač sa dve oštrice, i ponekad se dešava da manjina diktira volju većini. Kako će biti ovog puta? Ma kakva bila prognoza za letnje mesece, političko leto u Evropi, po svemu sudeći, biće vruće, zaključuje Glas Rusije. Izvor: Glas Rusije