BEOGRAD - Nove informacije o nepomirljivim stavovima Nemačke, Francuske i Velike Britanije ukazuju da bi već viđeni dogovor o novom šefu EK mogao da se izjalovi, piše Politika.
Imenovanje bivšeg luksemburškog premijera Žana Kloda Junkera za šefa Evropske komisije (EK) još nije gotova stvar. Nove informacije o nepomirljivim stavovima političkih lidera Nemačke, Francuske i Velike Britanije ukazuju da bi već viđeni dogovor o Junkeru, kao novom šefu EK, mogao da se izjalovi. Istovremeno je jedini rival luksemburškog favorita, nemački predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc, ostao bez podrške stranačkog bloka građanske levice, što dodatno komplikuje situaciju. Informacije koje su svetske agencije uoči vikenda prenele iz Berlina i Pariza, a po kojima su kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland, ipak, pokazali spremnost da podrže dolazak Luksemburžanina na ključnu funkciju EU, pokazale su se kao nepotpune – zakasnele reči hvale za Junkera, pristigle iz Francuske i Nemačke, posebno one iz usta šefice vlade u Berlinu, pokazale su se samo kao diplomatska retorika. Hamburški informativni nedeljnik „Špigl” izvestio je juče u svom internet izdanju, pozivajući se na izvore u vladi, da nemačka kancelarka Angela Merkel ipak nije promenila stav koji je zastupala. Kako su u nedelju obelodanili svi vodeći nemački mediji, Merkelova je prethodno, prošlog utorka, pred raspravu o imenovanju Junkera, izjavila da bi izbor Junkera u EP bio uporediv sa objavom rata Nemačkoj. Nemačka kancelarka ponovila je svoj stav u nešto konkretnijem obliku, u obraćanju poljskom premijeru Donaldu Tusku, koji se zalagao da se Junkeru dodeli mandat za sastav nove Evropske komisije: „Mi ćemo, ukoliko to bude neophodno, zajedno sa britanskim partnerima izglasati odgovarajući veto”, citira „Špigl” Merkelovu.
Neočekivani „savez” Berlina i Londona protiv Junkera formiran je prema (zakasnelom) pisanju nemačkih i britanskih medija početkom prošle nedelje. Britanski premijer Dejvid Kameron, piše „Zidojče cajtung”, zapretio je Merkelovoj da bi Velika Britanija mogla da napusti EU, ukoliko Junker bude izabran na čelo EK.
„U tom slučaju ne bih mogao da garantujem da će Velika Britanija ostati u sastavu EU”, rekao je Kameron i pojasnio šta pod tim podrazumeva: „Imenovanje Junkera za šefa EK destabilizovalo bi britansku vladu u toj meri, da bi nam kao jedini izlaz preostalo da prevremeno raspišemo referendum o daljem članstvu u EU... Valjda je svima jasno koji bi rezultat na tom glasanju trebalo očekivati – Britanci bi većinski glasali sa „ne”. Kako se u kuloarima Bundestaga u Berlinu spekuliše, parafrazirajući čuvenu izjavu Gaja Julija Cezara pred prelazak Rubikona, Merkelina kocka ipak (ni)je bačena. „Politici” je predočeno da Merkelova u taktu levog-desnog valcera (varijanta sa naglim menjanjem smera okretanja, posebno omiljena u vreme Bečkog kongresa 1813–1815) „tvrdi pazar”, ne bi li Junkera primorala da prihvati kompromise, pre nego što bude izabran. Berlin, kao što je poznato, zahteva kompromisna rešenja u pogledu ekonomske politike, pre svega u pogledu zajedničkog finansiranja posrnulih ekonomija kontinentalne zajednice, ne bi li na taj način izbegao da ponese glavni teret na svojim plećima, odnosno da otvori svoje trezore u većoj meri nego do sada. Ostvarenje taktike šefice nemačke vlade, da izloži Junkera neizvesnosti i primora na kompromis – po onoj, do izbora novog šefa EK, sredinom juna, još će dosta vode proteći Rajnom – dovedeno je uoči i za vreme proteklog vikenda u pitanje. Najpre je, u petak, austrijski kancelar i šef među evropskim levičarima uticajne Socijaldemokratske partije Austrije izjavio da će evropska levica glasati za Junkera.
U nedelju se za reč javio ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer: „Ubeđen sam da će Junker biti izabran za šefa EK... a mi (građanska levica) ćemo podržati takav izbor”.
Odstupanje levog stranačkog bloka od prvobitne podrške sopstvenom kandidatu Martinu Šulcu, iznenadilo je u prvi mah. Analizirajući zakulisne strategije levice, međutim, dolazi se do zaključka da je iznenađenje bilo neočekivano samo ako se stvari površno posmatraju. Levici ide u prilog da punomoći Žana Kloda Junkera budu relativisane. Kao protivuslugu za svoje glasove Junkeru, socijaldemokrati, predvođeni nemačkom SPD i stranke levog centra zahtevaju da njegov zamenik postane Martin Šulc – ovlašćen da samostalno i nezavisno od svog šefa donosi odluke o intervencijama u privredi i industriji. Drugim rečima, levica će podržati imenovanje Junkera, ali sa suženim ovlašćenjima, dok će njihov kandidat sprovesti upravo one privredne reforme u delo, kojima se Merkelova protivi. Izvor: Politika (Miloš Kazimirović)
