Pravda

Organizatori ove godišnje konferencije, na kojoj Rusija tradicionalno učestvuje (a pre dve godine ju je i organizovala upravo u Moskvi), to objašnjavaju rečima da „zbog razlika u stavovima nisu u stanju da obezbede potrebne uslove za prihvatanje ruske delegacije”. Tako će se u Majncu, od 17. do 20. juna, o protvivraketnoj odbrani (PRO), uključujući i postavljanje američkih raketa u Evropi, razgovarati bez Rusije. Pre ovoga su i SAD odbile da o sistemu PRO razgovaraju s Moskvom: „Mešanje Rusije u ukrajinsku krizu predstavlja narušavanje međunarodnog prava i dovelo je do privremenog prekida našeg dijaloga u vojnoj oblasti. Mi nismo produžili saradnju s Rusijom na temu protivraketne odbrane”, rekla je Elen Ban, zamenica pomoćnika ministra odbrane SAD.

„Ističemo da se taj korak uklapa u opštu liniju prekida dijaloga s Rusijom po pitanju PRO koju u poslednje vreme sprovode SAD i njihovi saveznici u NATO”, prokomentarisalo je rusko Ministarstvo inostranih poslova, dodavši da je razgovor o toj temi u političkim i vojnim kanalima već blokiran, a „sada je, izgleda, došao red na prekid kontakata u industriji i ekspertskim krugovima”.

Ministarstvo podseća da je Moskva u više navrata predlagala „inostranim kolegama” da organizuju zajednički rad na sprečavanju eventualnih pretnji i izazova u raketnoj oblasti i da ti predlozi ostaju na snazi, ali je „mala verovatnoća da se to može realizovati kad jedna strana, u suštini, u potpunosti prekida kontakte. To može izazvati narušavanje strateške ravnoteže i podrivanje međunarodne stabilnosti”. Prema mišljenju zvanične Moskve, „nastala situacija samo potvrđuje naše zaključke o pravoj funkciji protivraketnog potencijala koji stvaraju SAD i njihovi saveznici”. Vašington, međutim, i dalje nastavlja da dokazuje da postavljanje protivraketne odbrane u Evropi nije usmereno protiv Rusije. „Naša politika nije usmerena protiv ruskih balističkih raketa. Mi se štitimo od raketa dalekog dometa, koje mogu biti lansirane iz regiona izvan evroatlantskog prostora”, tvrdi ovih dana zvanični predstavnik Pentagona DŽon Vajnfild.

Istovremeno, Vašington naglašava da „neće pristati na bilo kakva ograničenja svoje protivraketne odbrane” i da će postavljanje sistema PRO biti urađeno tako da „Rusija neće imati mogućnost upravljanja i kontrole sistema na teritoriji NATO-a”.

Iako se ponašanje Severnoatlantske alijanseobjašnjava ruskim „mešanjem” u ukrajinsku krizu, problemi oko PRO nastali su mnogo ranije, takoreći od samog početka realizacije projekta Bušove administracije o instaliranju američke PRO na teritoriji Evrope. Objašnjenje da rakete presretači instalirane u Poljskoj neće biti okrenute Rusiji, nego prema Iranu i Koreji, nije moglo da zadovolji Moskvu jer ga je uz ostalo demantovala i geografija. Moskva godinama objašnjava da se problem može rešiti vrlo lako – tako što bi se dale pravne garancije onoga što predstavnici Alijanse stalno govore, dakle, da nema mogućnosti da se rakete makar naknadno okrenu prema Rusiji. Vašington ne želi da potpiše takav dokument. Na sastanku u Lisabonu 2010. godine postignut je sporazum da se Rusiji omogući učešće u sistemu i kontroli sistema PRO, što je teoretski značilo da se može stvoriti zajednički evropski sistem bezbednosti koji je predlagala Moskva. Ipak, to se nikad nije realizovalo. Dolazak Obame na vlast pružao je nadu da će se nešto izmeniti i Amerika je zaista odustala od postavljanja raketa u Poljskoj, ali je zapravo zbog ekonomske krize samo reorganizovala projekat, učinivši ga na taj način jeftinijim, pa umesto da bude stacioniran na jednom mestu, sistem će biti pokretan – rakete će „šetati” na NATO brodovima i biti uvek spreme da deluju tamo gde Alijansa zaključi da je to potrebno. Rusija stalno ističe da ponašanje SAD i NATO na vojnom planu ne može ostati bez odgovora, što dokazuje i činjenica da se u poslednje vreme budžet za vojsku drastično povećava i da se veoma mnogo ulaže u nauku koja je usmerena na vojnu oblast. Ipak, kakav će biti odgovor Moskve, još nije poznato – za sada znamo samo da je planirano postavljanje „iskandera” u Kalinjingradu, ali je sasvim jasno da se na tome neće završiti. Stručnjaci stalno ističu da „Rusija ima i planove i sredstva da ih realizuje i da minimalizuje pretnju svojoj bezbednosti”. Evropske zemlje koje dopuste da se na njihovoj teritoriji instaliraju NATO rakete moraće da se suoče sa činjenicom da odgovor na to predstavljaju ruske rakete usmerena na njih. A što sve to može značiti novu trku u naoružanju – nikoga izgleda ne brine. Izvor: Politika (LJubinka Milinčić)