Pravda

Nemiri u Ukrajini, Siriji i Iraku podstakli su proteklih sedmica obnovljenu pažnju kada je reč o izbeglicama širom sveta, ali se dugogodišnji trendovi na tom polju, u svetu aktuelnih dešavanja, često zanemaruju, navodi se u analizi američkog Istraživačkog centra Pju. Broj izbeglica koji žive u stranoj zemlji 1990-ih godina kretao se oko rekordnih 18 miliona, a većina je napuštala Avganistan, Irak i druge države u subsaharskoj Afici. U 2012, prema podacima UNHCR, Avganistan, Somalija, Irak i Sirija bili su u vrhu država porekla izbeglica. I pored sukoba u ovim državama, broj izbeglica je znatno manji nego pre dve decenije, i kreće se između 10 i 12 miliona. Sa novim konfliktima na Bliskom Istoku, povezanim sa Arapskim prolećem, veći broj izbeglica napuštio je te države. Tako je 2002. godine, 16 odsto izbeglica bilo sa Bliskog istoka i Severne Afrike, a 2012. taj broj je porastao na 22 odsto. Koristeći ekonomsku kategorizaciju Svetske banke, većina izbeglica je iz siromašnih država. NJihov broj je u blagom porastu u toku protekle decenije, i beleži rast sa 52 odsto 2002. na 57 odsto 2012, a u vrhu su Avganistan, Somalija i Kongo. Iako države poput SAD i Kanade, kao i više evropskih država primaju na hiljade izbeglica svake godine, većina živi u državama koje su susedne onima iz kojih potiču. U 2002, oko dve trećine (69 odsto) izbeglica u svetu živelo je u državi koja se graniči sa njihovom, a u 2012. oko tri četvrtine (74 odsto) je živelo u susednoj zemlji. U vrhu zemalja koje su primale izbeglice su Pakistan, Iran i Jordan. Prema Konvenciji o pravima izbeglica 1951, izbeglice beže iz svoje domovine zbog političkih, etničkih ili verskih napetosti. Izvor: Tanjug