SVET - Američki stručnjaci sve glasnije govore o principijelnoj neefikasnosti globalnog sistema protivraketne odbrane SAD. Prava bezbednost je nerazdeljiva i može biti postignuta samo za pregovaračkim stolom, piše Glas Rusije.
O tome da je sigurnost osnovnog programa američkog sistema protivraketne odbrane Ground-based Midcourse Defense system (GMD) u znatnoj meri precenjena vojni stručnjaci govore već odavno. Po njihovim podacima, nesreće i kvarovi prilikom testiranja se dešavaju mnogo brže nego što bi se moglo očekivati imajući u vidu 40 milijardi dolara, koliko je potrošeno na nju. Ovih dana je list Los Angeles Times objavio da GMD čak i za vreme testova s poteškoćama ispunjava svoj zadatak. Poslednje uspešno presretanje je obavljeno pre više od pet i po godina. A brižljivo pripremljene testove je mnogo lakše proći nego odbiti pravi napad. Pre deset godina Amerikanci su pretpostavljali da će za likvidaciju jedne bojeve glave biti potrošeno od jedne do tri protivrakete. NJihov optimizam je iščilio kad se ispostavilo da se za jednu bojevu glavu potroši od četiri do pet protivraketa. Drugim rečima, napad s korišćenjem svega nekoliko bojevih glava može probiti sistem GMD koji trenutno ima 30 raketa za presretanje. A ako ovih nekoliko raketa protivnika bude opremljeno lažnim ciljevima ispostaviće se da je efikasnost sistema ispod donje granice.
U principu, za takozvane „deklasirane zemlje“ američki sistem PRO je očigledno predimenzioniran, a za stvarne oponente SAD ne predstavlja ozbiljnu pretnju, smatra vojni analitičar Viktor Litovkin.
Mit je da se američki sistem PRO stvarao protiv Severne Koreje i Irana. Ni jedna, ni druga država nemaju takve rakete (i neće ih imati u narednih 20 godina) koje mogu da stignu do teritorije SAD ili Evrope. Jasno je da se ceo ovaj sistem pokreće kako bi se opkolila Rusija, kako bi se smanjili njen raketno-nuklearni potencijal i njene mogućnosti za nanošenje uzvratno-presretnog udarca, piše Glas Rusije. U principu je po definiciji potpuno nemoguće zaštiti teritoriju SAD od ruskih raketa. Danas Amerikanci testiraju sistem protiv delova glave zasebno i protiv rakete zasebno. I koliko nam je poznato, 50% lansiranja je neuspešno. Amerikanci odustaju od daljih testiranja zato što je to novac bačen u vetar. A zamislite kad leti na desetine raketa i na svakoj od njih ima po deset bojevih glava, a zajedno s bojevim glavama i lažnih ciljeva!
Stvaranje zaista efikasne PRO je nerešiv zadatak. Iako, bezuslovno, rad na programu podstiče razvoj tehnologija, ističe zamenik direktora Instituta za SAD i Kanadu RAN Pavel Zolotarjov.
Može se još postaviti pitanje o tome da se određenim brojem protivraketa skine bar jedna bojeva glava. Ovde se može govoriti o verovatnoći – 0,5 ili 0,6. Međutim, sami radovi na neizvodljivim zadacima omogućavaju pronalaženje novih tehnologija. Dovoljno je setiti se da se internet, koji obezbeđuje globalnu nadmoć SAD u oblasti informacija pojavio usled radova na SOI, koji je od vremena predsednika Ronalda Regana bio poznat kao program „zvezdanih ratova“ i naizgled nema direktne veze s odbranom. Zaista, prilično često nove tehnologije u život građanstva dolaze iz oblasti VIK. Ali u slučaju GMD naučno-tehnički napredak može preskupo koštati čovečanstvo. Praktično, program globalne PRO SAD podriva stratešku bezbednost koja se i sad, i pre deset i pre trideset godina oslanjala na doktrinu garantovanog međusobnog uništenja. Sporazum o ograničavanju sistema PRO koji je potpisan 1972. godine samo je učvrstio ovu doktrinu zabranivši svakom od geopoligičkih igrača da razvija sisteme za presretanje međukontinentalnih raketa, navodi Glas Rusije. Međutim, DŽordž Buš-mlađi je 2001. godine odlučio da prevari partnere i napustio je sporazum o PRO. U talasu euforije zbog navodno dobijenog „hladnog rata“ ekonomija i zdrav razum su prineti na žrtvu koncepciji „američkog sveta“, po kojoj se čitava zemljina kugla smatra dvorištem SAD. Od tada se mnogo toga promenilo, pojavili su se osnovani dokazi za to da je ovakvo stanje stavri nepožljno za ostale i da jednostavno nije moguće, a samosvest američke političke elite se nije promenila. Umesto konstruktivne saradnje u okviru opštepriznatih međunarodnih pravnih normi, SAD ponovo i ponovo pokušavaju da ostvare jednostranu vladavinu sile. Ovakva tvrdoglavost vodi direktno u poraz što će Vašington tek saznati od sopstvenih razjarenih građana. Izvor: Glas Rusije
