Pravda

Već neko vreme, ljudi koji su zainteresovani za potragu za vanzemaljskim životom dolaze iz takozvane „tvrde nauke“, disciplina kao što su astronomija ili fizika i za njih je glavna prepreka tehničke prirode – izgradnja teleskopa i procesuiranje podataka. Međutim, poslednjih godina ovo polje je prošireno kako bi se uključile i osobe koje već proučavaju druge civilizacije – ovde na Zemlji. U svojim radovima oni izveštavaju da je njihov posao već dovoljno težak. Arheolozi su se mučili da dešifruju drevni grčki, a dešifrovanje signala s drugog sveta bilo bi još teže. Čak i ako uspemo da otkrijemo signal, pišu oni, njegovo potpuno razumevanje bilo bi nemoguće. Izazovi koje opisuju su obeshrabrujući. Na Zemlji smo bili u stanju da koristimo kamen iz Rozete kako bismo razumeli hijeroglife iz Egipta. Međutim, kamen iz Rozete neće postojati kada budemo komunicirali s vanzemaljcima, a razdaljina koja će u taj razgovor biti uključena činiće ga malo verovatnim. Ovo znači da će naše razumevanje njihovih poruka biti ograničeno na matematiku i brojeve i da nećemo biti u prilici da to proširimo na širi koncept ili manje apstraktne reči – kako opisati reku ili drvo uz pomoć matematike? Brzina poruke predstavlja još jedan problem: ovde na Zemlji, ljudski jezik odvija se brzinom između pesme kita i ptice, dakle, koliko bi ta poruka mogla da bude brza i na kojoj skali bismo morali da je slušamo? Problem može da bude i priroda naših sagovornika. Šta ako su toliko drugačiji od nas da su međusobne poruke potpuno neshvatljive? Šta ukoliko bismo dobili automatizovanu poruku nekog sistema dugo nakon što je civilizacija nestala? Daglas Vekoh, urednik ove knjige, takođe i direktor međuzvezdane kompozicije za poruke u Institutu SETI, poseduje diplome iz komparativne religije, istorije i filizofije nauke, kao i iz kliničke psihologije. „Očekivao sam da ću postati astronom, ali sam otkrio da me znatno više interesuju ljudi nego zvezde“, izjavio je Vekoh novinaru lista „NJujorker“. Vekoh je zadužen za dizajniranje poruka koje bismo mogli da šaljemo vanzemaljcima, a pritom je i član Internacionalnog instituta svemirskog prava, gde se bavi pravnim stranama sadržaja poruka – trenutno ne postoje zakoni koji se tiču slanja signala u svemir i u teoriji to može da učini svako s dovoljno jakom antenom. „Antropolozi su upoznati sa sretanjem onih koji su drastično drugačiji i dobri su u tome da rekonstruišu celu civilizaciju uz pomoć samo jednog njenog malog dela. Sve ovo nalaziće se u centru za komunikacije s vanzemaljcima. Kada vidimo razdaljinu između nas i bilo koje druge civilizacije, jasno je da ne postoji lak način da nešto pitate i dobijete odgovor. Čak ne znamo ni kojim jezikom će komunicirati. „Ako mislimo da odgovorimo i ponovo dobijemo odgovor, onda moramo da se upitamo – kako ćemo biti sigurni da će, recimo, hiljadu godina kasnije, ljudi iz budućnosti biti u stanju da razumeju tu poruku? Tek u takvim vremenskim skalama postaje moguće da ćemo početi da nešto razumevamo“, tvrdi Vekoh. Kako izgleda početna tačka u dizajniranju poruka koje ćemo slati vanzemaljcima? „Ne postoji očigledan početak, ali postoje određeni pristupi koji su lakši od drugih, poput matematike. Tako da dolazimo do pitanja – koji je osnovni deo matematike? Možda je brojanje. Možda matematika u celini nije univerzalna, ali možemo da počnemo s nečim osnovnim, pa onda korak po korak možda stignemo do komunikacije i našeg viđenja svemira. Bilo je nekoliko transmisija, ali ništa održivo, a mislim da bi to trebalo da se desi kako bi ovo postao projekat u kome će učestvovati buduće generacije. To bi bio signal naše nade za čovečanstvo – da se nadamo da ćemo možda za hiljadu godina dobiti odgovor. Razumemo da je ovo što danas radimo samo jedan korak ka tom kontaktu. Jedna od ključnih stvari međuzvezdane komunikacije jeste osećaj da sve nekako moramo da uradimo kako treba iz prvog puta, sve mora da bude potpuno jasno i razumnjivo. Tako komuniciramo i na Zemlji“. Kada bi čovečanstvo i uspelo da ostvari kontakt, ali korišćenjem dvosmislenih poruka, koja bi bila poenta toga? „Prvo moramo da odlučimo za čije dobro šaljemo tu poruku. Da li je to za naše dobro, da kažemo da smo postojali? Da kažemo koje smo vrednosti posedovali. A isto tako, postavlja se i pitanje – šta bi vanzemaljci želeli da znaju? Mogli bismo da kažemo – mi smo mudri, mi smo jaki, ali bi mnogo zanimljivije bilo da kažemo: Ovo su stvari koje nam zadaju probleme, ne znamo da li ćemo biti ovde još jedan vek, ili kako će život izgledati nakon toga.“ Nauka je uglavnom povezana s vrednostima kao što su objektivnost i istina, i mi to želimo, ali jedna od vrednosti iz programa SETI je strpljenje. Izvor: B92