Pravda

Kako saopštava Haški tribunal, veće traži od Vlade Srbije da potvrdi da li može da osigura precizno navedene mere. Kao prvo, da odredi jednog ili više zvaničnika koji će pratiti Šešelja od aerodroma u Holandiji do mesta gde će boraviti privremeno na slobodi i da to isto obezbedi prilikom njegovog povratka u Holandiju. Zatim da na zahtev veća ili strana, olakša sve vidove saradnje i komunikacije između strana i osigura njihovu poverljivost. Da osigura da Šešelj bude u kućnom pritvoru na adresi koju će srpske vlasti prijaviti Tribunalu, kao i da svako njegovo kretanje iz zdravstvenih razloga bude u pratnji policijskih vlasti Srbije. Vlada Srbije treba da se izjasni i o tome da li može da osigura da Šešelj odmah bude uhapšen u slučaju da prekrši ove uslove, da mu uzme pasoš i ne dopusti mu bilo kakvo kretanje/putovanje sa lokacije gde će boraviti. Vlada takođe treba da potvrdi da li može da osigura Šešeljevu ličnu sigurnost i bezbednost tokom boravka na privremenoj slobodi, kao i da odmah obavesti Tribunal o bilo kakvoj pretnji njegovoj bezbednosti i sigurnosti i da pruži detaljan izveštaj o tome. Od srpskih vlasti se traži i da osiguraju da Šešelj ne dođe u kontakt sa žrtvama i svedocima i da ne utiče na njih na bilo koji način, te da obaveste Veće u slučaju da Šešelj prekrši uslove svog privremenog puštanja na slobodu. Vlada Srbije treba da dostavlja izveštaj Sudskom veću svakih 14 dana, navodi se u saopštenju Tribunala. Obe vlade imaju sedam dana, od prijema zahteva, da se izjasne o tome.

SRS organizuje doček Šešelja za  VidovdanSRS je za subotu u 12 sati na Trgu Republike u Beogradu zakazala skup povodom dočeka Vojislava Šešelja. 

Sudsko veće je u odluci koja je doneta 13. juna, uputilo nalog da se strane u postupku, uključujući optuženog, izjasne o mogućnosti da optuženi bude privremeno pušten na slobodu. Šešelj je obavestio Pretresno veće da, ukoliko bude odlučeno da ga privremeno puste na slobodu, ne prihvata nikakva ograničenja, osim onog da neće napuštati teritoriju Srbije, dok Tužilaštvo nije eksplicitno saopštilo da li je za ili protiv privremenog puštanju na slobodu Vojislava Šešelja. Šešelj se 23. februara 2003. godine dobrovoljno predao Haškom sudu, gde se izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice, koja ga tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja od 1991. do 1993. godine u Hrvatskoj, BiH i Vojvodini. Od tada je u pritvoru u Ševeningenu, a njegov predmet je i dalje u pretresnom postupku, koji je počeo 2007. godine. Tužilaštvo je krajem 2010. završilo iznošenje dokaza, a optuženi, koji se sam brani, nije želeo da iznosi nikakve argumente odbrane. Završne reči održane su u martu 2012, a izricanje presude bilo je zakazano za 30. oktobar 2013. godine. Šešelj je, međutim, u julu 2013. zatražio izuzeće sudije Harhofa zbog sumnje u njegovu pristrasnost. Sud je prihvatio Šešeljev zahtev i umesto Harhofa je imenovan sudija Mandiaje Nijang. Optuženi je početkom godine zatražio da bude oslobođen ili da suđenje počne ispočetka jer, kako je naveo, nije pravično da postupak bude nastavljen uz sudiju koji nije pratio postupak od početka. Odvojeno od optužnice za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja, Šešelj je u tri postupka osuđen zbog nepoštovanja suda, na 15, 18 i 24 meseca zatvora. Izvor: Tanjug