Pravda

"Mandat OEBS-a je mir, ali i osiguranje pridržavanja standarda kao što je sloboda medija, ljudska prava. Predsedavajući o tome mora da vodi računa, počinjući kod sebe", rekao je šef norveške diplomatije, dodajući da koristi svaku priliku da istakne važnost slobode izražavanja i slobode medija. Govoreći o poziciji Srbije povodom ukrajinske krize na konstataciju novinara da se "Srbija kreće po žici uvažavajući obaveze koje kao zemlja kandidat ima prema Briselu a istovremeno zadržavajući dobre odnose sa Moskvom" i na pitanje da li će Srbija "morati da bira ili-ili", Brende je odgovorio da je "kristalno jasno da Srbija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine". "To se visoko ceni u Briselu", kazao je norveški ministar. "Srbija jeste na raskršću. Neophodne su mnoge reforme i diversifikacija ekonomije", kazao je Brende, izražavajući uverenje da je "na tom raskršću odlučan čas za budućnost Srbije". Prema njegovim rečima, 21. vek je nesumnjivo pun izazova po Evropu, a jedan od novih je Ukrajina. Izražavajući nadu da će "prekid vatre voditi razumevanju između predsednika (Ukrajine) Petra Porošenka i proruskih separatista i Moskve", Brende je rekao da je "svako gubitnik ukoliko se stvari u Ukrajini ne reše" i dodao da "postoje standardi kojih moramo da se pridržavamo" i da je zato "aneksija Krima neprihvatljiva". "Bila je aneksija Krima, ali ako pogledate na ostatak Ukrajine, nedostatak pridržavanja međunarodnog prava doveo je do situacije u kojoj su mnogi ljudi u Ukrajini veoma negativno reagovali na tu vrstu ponašanja", naveo je šef norveške diplomatije. Brende je kazao da se nada da će Porošenkov mirovni plan i prekid vatre "biti prihvaćeni od proruskih separatista" i da će "doći do razgovora" Porošenka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. "Rusija mora da prihvati volju naroda Ukrajine", istakao je on.

Brende je rekao da plan predviđa rešavanje situacije u Donjecku i Lugansku, a da je stav NATO-a i Evropske unije povodom Krima "veoma jasan: kršenje međunarodnog prava".

Na pitanje da li Norveška kao energetska sila priprema neke mere kojima bi pomogla zemljama EU da smanje zavisnost od ruskog gasa, Brende je rekao da njegova zemlja već snabdeva EU sa 23 odsto gasa. "Kratkoročno, to možemo da povećamo za 10-15 procenata, ali ne za stalno zbog nedostatka kapaciteta. Dugoročno, Norveška može da poveća prodaju gasa Evropi, pod uslovom da se izgrade gasovodi. Za to bi bila neophodna dugoročna tražnja", naglasio je šef norveške diplomatije. Zamoljen za mišljenje povodom budućnosti projekta Južni tok u kontekstu ukrajinske krize, Brende je rekao da Norveška "nije u EU i nije deo tih investicija" iako je "veoma bliska EU", i da nije u poziciji da komentariše to pitanje. Izvor: Tanjug