Pravda

On je zahvalio u ime Republike Srbije zemljama učesnicama skupa, na demonstriranoj solidarnosti sa Srbijom koja je nedavno pogođena katastrofalnim poplavama. "Pomoć koju su zemlje regiona pružile Republici Srbiji, ali i našim susedima pogođenim poplavama pokazuje da smo mi u regionu jedni drugima najbliži. Upravo na tom viđenju se zasniva naše opredeljenje za jačanje svih vidova regionalne saradnje koja je jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Republike Srbije, što podrazumeva i naše aktivno učešće u brojnim regionalnim inicijativama i procesima", rekao je Dačić. On je kazao da iskustva stečena u okviru Centralnoevropske inicijative, Regionalnog saveta za saradnju, Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi, Jadransko-jonske inicijative, Strategije EU za Jadransko-jonski region, koju upravo stvaramo, i drugim regionalnim mehanizmima saradnje mogu biti od izuzetne koristi i za Strategiju EU za Podunavlje. Regionalnu saradnju, dodao je on, vidimo i kao deo procesa našeg bržeg pristupanja Evropskoj uniji, čemu je Srbija u potpunosti posvećena u dubokom uverenju da je proces evropske integracije najbolji i najefikasniji način za postizanje stabilnosti, prosperiteta, bezbednosti i trajnog mira u našem regionu. Srbija, prema njegovim rečima, pridaje poseban značaj i aktivno učestvuje u ostvarivanju Strategije EU za Podunavlje. "Kao podunavska zemlja i zemlja na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, Republika Srbija pozdravlja punopravno učešće Evropske komisije u zajedničkim aktivnostima Strategije EU za Podunavlje što značajno doprinosi uspehu Strategije. Sa svoje strane želimo da damo pun doprinos ostvarivanju ciljeva Evrope 2020, iako još uvek nismo članica EU", ukazao je on. "U okviru Strategije EU za Podunavlje, Srbija uveliko sprovodi značajne projekte, kao što su rekonstrukcija Žeželjevog mosta u Novom Sadu u vrednosti od 45 miliona evra; revitalizacija Golubačke tvrđave u vrednosti od 6.5 miliona evra; izgradnja sistema vodosnabdevanja Velikog Gradišta u vrednosti od 4.4 miliona evra; remedijacija Velikog Bačkog kanala u vrednosti od 10 miliona evra, uvođenje rečnog informacionog sistema na Dunavu vrednosti 10 miliona evra itd.", objasnio je Dačić. U okviru IPA Programa prekogranične saradnje Srbija-Rumunija, prvi put je, podsetio je Dačić, realizovan namenski poziv za prikupljanje projekata vezanih za Dunavsku strategiju i to u okviru prioriteta – upravljanje ekološkim rizicima, u vrednosti od 7 miliona evra. Takođe i kroz IPA Program prekogranične saradnje Srbija-Mađarska, Dunav je prepoznat kao horizontalni prioritet. On je istakao da je odgovornost ministara inostranih poslova da nastave političko usmeravanje i saradnju sa nadležnim strukturama Evropske komisije kako bi se obezbedilo efikasno planiranje i strateška koordinacija u okviru Strategije EU za Podunavlje. Dačić je podvukao da je u cilju ostvarivanja daljeg napretka potrebno da se neposredna saradnja usredsredi na politička pitanja od posebnog značaja, čime bi se osigurala efikasna i delotvorna koordinacija sa drugim relevantnim politikama, programima i instrumentima, a sve to u cilju dalje afirmacije i uspešnog sprovođenja programa i projekata u okviru Strategije EU za Podunavlje. Ministri inostranih poslova, kako je dodao, treba da podstaknu i kolege iz drugih resornih ministarstava da se još aktivnije uključe u aktivnosti vezane za Strategiju EU za Podunavlje. "Ova Strategija predstavlja sveobuhvatan mehanizam u koji treba aktivno i što šire uključiti sve zainteresovane delove društva, na svim nivoima, imajući u vidu njen ne samo politički, nego i širi društveni značaj: privredni, ekonomski, saobraćajni, kulturni itd...", ukazao je Dačić "Zajedno možemo postići mnogo više nego svako od nas pojedinačno. Srbija će nastaviti svoj angažman kao odgovoran i predan partner na koga možete računati", zaključio je on. Dunavska strategija EU je značajan doprinos regionalnoj saradnji, ocenio je ministar inostranih poslova Austrije Sebastijan Kurc. On je istakao da 14 zemalja Podunavlja sarađuju, nezavisno od toga da li su članice ili još nisu u EU, na ciljevima kao što je približavanje Podunavlja, zaštite životne sredine, održivom razvoju i povećanju blagostanja. Kurc je ukazao da je neophodno da se poboljšaju postojeći instrumenti i ojačaju institucionalni kapaciteti u regionu. Privreda, prema njegovim rečima, može biti uspešna samo tamo da je osiguran kvalitet administracije, na primer kroz smanjenje grešaka i osiguranjem transparentnosti. Takođe je kazao da je bitno dalje srastanje podunavlja kao regiona, a tu je potrebno poboljšanja saobarćajna infrastruktura, poajčana saradnja u turizmu, posebno oko kulturlnog nasleđa, ali i dijalog među kulturama. "Ako region treba da sraste moramo dati značajan doprinos međukulturalnom i međuetničkim dijalogom. Kulturna raznolikost je velika šansa za čitav region", poručio je Kurc. Izvor: Tanjug