Pravda

Ukrajinski predsednik Viktor Porošenko, zajedno s predstavnicima Gruzije i Moldavije, treba da parafira u Briselu dokument zahvaljujući kojem će njegova država, uprkos krizi, biti mnogo bliža tome da postane članica EU. Naš analitičar Živadin Jovanović ističe da bi Ukrajina mogla samo da optereti Evropu svojim problemima. - Teško je razumeti žurbu Brisela da uđe u takav aranžman. Po svim kriterijumima i standardima, Evropska unija potpisuje Sporazum o pridruživanju sa zemljom koja je u rasulu i u kojoj besni ograničeni građanski rat. Međutim, to je očigledno dalekosežna geopolitička strategija za ekspanziju zapadne kulture na istok. Takođe, zabrinjavajuće je da aktivnu ulogu u vođenju države imaju fašističke stranke poput Desnog sektora - kaže Jovanović. Prema njegovim rečima, ta situacija umnogome podseća na period nakon 2000, kad su na sličnom putu bile Rumunija i Bugarska, koje su po relativno brzom postupku primljene u EU. Međutim, te države su sa sobom donele i velike probleme, zapuštenu ekonomiju i korupciju. U slučaju Ukrajine situaciju otežava neizvestan status istočnih oblasti Donjeck i Lunagsk, koje su proglasile nezavisnost od Kijeva. - Posebna poteškoća je što su Ukrajina, ali i Moldavija sa samoproglašenom republikom Pridnjestrovlje, nesređene u smislu suvereniteta i teritorijalnog integriteta - navodi naš stručnjak. Inače, sve oči sveta uprte su u Rusiju jer će od danas Ukrajina biti korak bliže EU, i očekuje se njena reakcija. Podsetimo, kriza u bivšoj republici SSSR izbila je nakon što je u novembru prošle godine svrgnuti predsednik Viktor Janukovič odbio da potpiše sporazum s evropskom zajednicom i odlučio da se okrene Rusiji. To je ukrajinski narod podelilo na dva žestoko suprotstavljena tabora, one koji su za EU i one koji bi da održe bliske veze s Rusijom. - Rusiji treba stabilnost, ne odgovara joj destabilazacija duž zapadne granice - rekao je Jovanović, dodavši da se ta pitanja tiču svakog čoveka i svih država u Evropi. Izvor: Kurir