Pravda

Izmenjeni Zakon o BIA že stupiti na snagu danom objavljivanja u “Službenom glasniku”. Za Predlog zakona glasalo je 170 poslanika, sedam je bilo protiv, dok šest poslanika nije glasalo. Amandmane na Predlog zakona podneli su narodni poslanici: Olgica Batić, Dragan Šutanovac, Snežana Malović, Goran Bogdanović i Zoran Živković, ali oni nisu prihvaćeni. Odbor za kontrolu službi i bezbednosti prihvatio je dva amandmana od uloženih 11, i to poslanica Nove Srbije Zlate Đerić i Dubravke Filipovski. Ustavni sud je 2013. godine tri člana zakona proglasio neustavnim i novim rešenjima to je ispravljeno. Tokom rasprave u pojedinostima, poslanik DS Dragan Šutanovac je tražio da se prihvati amandman demokrata kojim se iz mera prisluškivanja izuzima stan, što je, podsetio je, predviđeno i Ustavom. - Tražimo da se iz primena mera izuzme samo stan, što je već predviđeno Ustavom i ništa se suštinski u tom članu ne menja”, rekao je Šutanovac. Ministar pravde Nikola Selaković, koji brani zakon u parlamentu, rekao je da se radi o primeni posebnih mera i one se nalažu pismenim putem. - Službeno lice je dužno da poštuje zakon i dužan je da poštuje nepovredivost stana”, rekao je Selaković obrazlažući zašto je amandman odbijen. Na tu primedbu Šutanovac je rekao da su jedina dva amandmana koje je vlada prihvatila ona koja su usložili poslanici većine i pozvao ministra da bude fleksibilniji, jer su se takve mere primenjivale i kada je reč o stanu. - Da li imate saznanje da je iko ikada za to odgovarao?”, pitao je Šutanovac. Ministar Selaković je negirao da se odbacivanjem amandmana demonstrira sila već, kako je precizirao, novo tehničko znanje ljudi koji su bili zaduženi za pisanje tog zakona. - U pitanju je preopterećivanje teksta, bilo bi dobro da ste naveli da je zaštitnik građana u svom izveštaju naveo da nije primenjena nijedna mera pretresa stana…, to što se nekada dešavalo u RDB ili BIA, to je promenjeno Ustavom iz 2006. godine”, precizirao je Selaković. Tokom rasprave, ministar je rekao da se BIA ne može potpuno liberalizovati, odbacio kritike da je sve što BIA radi protivzakonito i naglasio da on lično ima poverenje u rad te agencije. Šutanovac je takođe rekao da određeno lice "može da bude četiri dana pod merama BIA koje će sud kasnije osporiti“". "Ovo je opasno i do sada nije postojala mogućnost. Tražimo da lica koja su došla u situaciju da budu pod posebnim merama, a nisu postojali osnovi za to, dobiju informaciju da su bili pod merama i da prisustvuju uništenju tih podataka“, rekao je Šutanovac. Šutanovac je dodao da je BIA danas dužna da svima koji su bili pod merama to i kaže, a da on insistira da građani koji su bili pod merama imperativno dobiju tu informaciju ako sud nije odobrio proširenje tih mera koje su trajale četiri dana na osnovu procene nekog službenika koji je došao do saznanja. On je naglasio da se tako ni na koji način ne utiče na efikasnost rada BIA.

Izmenama zakona određene su posebne mere kojima se odstupa od načela nepovredivosti tajnosti pisama i drugih sredstava opštenja, krug lica i uslovi pod kojima se one mogu odrediti, a uređen je i postupak odlučivanja o predlogu za odredivanje posebnih mera, njihovo trajanje, mogućnost proširenja posebnih mera u slučaju hitnosti i postupanje sa prikupljenim materijalom. Reč je o četiri posebne mere, s tim da se uz dve posebne mere koje se odnose na tajni nadzor i snimanje komunikacije može odrediti tajni nadzor i snimanje mesta, prostorija i predmeta, uključujući i uređaje za automatsku obradu podataka i opreme, na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi. Izmenama Zakona predviđeni su uslovi za određivanje posebnih mera.

Izvor: B92, agencije