Pravda

„Gospodine, na stotine izbeglica prelaze granicu. Iznenada, komandna linija se prekida. Svoju pažnju usmeravaš na drugi raport, javljaju ti da su teroristi aktivni duž obale. Nemaš nikakve koordinate! Šta ćeš da radiš? Ti si jedan od komandanata NATO-a. Talas izbeglica stvara humanitarnu krizu, a istovremeno u jednoj od susednih država teroristi podižu tenzije, situacija je vrlo napeta, eksplozivna, preti da destabilizuje i ugrozi ceo region. Tenzija je očita i ti si zabrinut šta da preduzmeš. Imaš sve komponente sukoba. Ti si zabrinut, moraš da odlučiš šta ćeš da radiš. Upravo sada. U žaru borbe, prava informacija u pravim rukama može da odluči između života i smrti. Ali, to je veoma složen proces, što znači da ste u stanju da prikupite i obradite informacije sa više platformi, izvora, prosledite ih komandantima na terenu, koji donose važne odluke štiteći svoje vojnike i civile.” Po ovakvom scenariju, poslednjih deset dana maja na prostoru centralne Norveške, u okrugu Južni Trondelag, održana je dosad najveća i najopsežnija špijunsko-obaveštajna vežba NATO-a. Kako je javio norveški dnevni list „Aftenposten”, u združenoj špijunsko-obaveštajnoj vežbi prikupljanja informacija i podataka s nazivom „Objedinjena vizija 2014” učestvovalo je oko 2.000 obaveštajaca i operativaca vojnih službi bezbednosti iz 18 zemalja članica Severnoatlantskog vojnog saveza. Na „špijunskim manevrima” u prikupljanju važnih informacija pomogli su i predstavnici Australije, dok su delegacije Finske i Švedske, koje (formalno) nisu članice najveće vojne alijanse, imale status posmatrača.

Prvi put na nebu Norveške u špijunsko-izviđačkoj misiji angažovana je i trenutno najveća i najskuplja bespilotna letelica tipa „pe-ku 4 global hok”. Američka špijunska bespilotna letelica (košta oko 170 miliona evra, a zbog rasta cene drona Amerikanci su smanjili planiranu porudžbinu sa 63 na 45 letelica) ima raspon krila od 39 metara i srazmerna je veličini „boinga 737”.

Dron „jastreb” leti 570 kilometara na čas na visinama od preko 15 kilometara. Naoružan je najmodernijom opremom za nadzor, špijuniranje i prikupljanje obaveštajnih podataka, radarima, senzorima, a može da vidi i kroz oblake sa distance od 100 kilometara. U toku jednog dana „global hok” može da opazi, snimi i prikupi informacije sa sto kvadratnih kilometara. Jedan sat boravka špijunske letelice „jastreb” u vazduhu košta zapadnu vojnu armadu blizu 14.000 evra. Neki delovi za snimanje i prisluškivanje proizvode se u norveškom gradiću Kongsberg. Cilj špijunsko-obaveštajnih manevara u Norveškoj bio je da se ispitaju mogućnosti i sposobnosti bezbednosnih struktura NATO-a u prikupljanju važnih vojnih informacija iz vazduha, mora i sa kopna i njihova upotreba u kriznim situacijama. Istovremeno, bio je ovo i prvi veliki test kako prikupiti i potom iskoristiti masu podataka sabranih špijuniranjem i nadziranjem iz svih raspoloživih pozicija – iz satelita, aviona, dronova, s brodova, pomoću radara i senzora na zemlji i – na kraju, podataka sakupljenih od običnih operativaca iz različitih zemalja. „Bila je ovo najambicioznija obaveštajna vežba u istoriji NATO-a. Cilj vazdušnih manevara bio je da se proveri sposobnost vojnog saveza da svi zajednički koriste informacije koje poseduju pojedinačne članice NATO-a”, objasnio je potpukovnik američkih snaga Met Biver, uz opasku da se strategija špijunsko-obaveštajnih manevara bazira na sposobnosti vojnih službi da podele informacije iz mnogih zemalja pohranjenih u zajedničkoj informativnoj mreži.

Ratna iskustva iz Avganistana i Libije otkrila su da najmoćniji vojni pakt ima velikih problema da racionalno iskoristi enormnu količinu obaveštajnih podataka i da iz njih izvuče najvažnije informacije i prosledi ih onima koji odlučuju o upotrebi oružane sile.

Vojni komandanti NATO-a naknadno su priznali da su u vojnim operacijama u Avganistanu, a naročito Libiji, komandni i kontrolni vojni sistemi bili „izuzetno loši”, najjači vojni savez potrošio je neočekivanih sedam dugih meseci kako bi iz stroja izbacio snage pukovnika Gadafija. Otuda, kako tumače ovdašnji vojni analitičari, desetodnevni združeni manevri na tlu Norveške pokrenuti su sa ciljem da se uvežba zajednička upotreba prikupljenih obaveštajnih podataka. Manevri su zato i otpočeli simuliranjem lokalnog incidenta sa izbeglicama iz ratne zone, da bi se sukobi potom rasplamsali i prerasli u konflikt širih, međunarodnih razmera. „Desetodnevno tajno igranje rata sa špijunskim dronovima”, piše uticajni dnevnik „Aftenposten”, odigralo se u atmosferi najvećeg zahlađenja odnosa između Rusije i NATO-a od raspada SSSR-a. Vojni komentator dalje ocenjuje da su „rat u Ukrajini i oštra i sveobuhvatna ratna propaganda iznenadili šefove NATO-a. Zato su rezultati sa majskih špijunsko-obaveštajnih vežbi u Norveškoj veoma važni pred predstojeći septembarski samit vrha zapadne vojne alijanse, na kome će glavna tema biti sukobi budućnosti: informatički rat, terorizam, rat kompjuterima i nekonvencionalnim oružjem. Izvor: Politika (Radovan Pavlović)