Po izjavi Žozea Manuela Baroza, procedura prema Bugarskoj je već pokrenuta. Jacenjuk, koji zauzima fotelju ukrajinskog premijera je zamolio Evropljane da blokiraju izgradnju gasovoda. On uverava Brisel da je tranzit preko Ukrajine – najsigurniji put za ruski gas.
„Južni tok“ je projekat ruskog „Gasproma“. On predviđa izgradnju gasovoda kapaciteta od 63 milijarde kubnih metara godišnje kroz Crno more i Južnu i Centralnu Evropu. Rusija je odlučila da ga izgradi kako bi izbegla zavisnost isporuka od tada još uvek mirne, ali vrlo nepredvidive Ukrajine. Sporazumi vlada o izgradnji kopnenog dela gasovoda potpisani su s Bugarskom, Srbijom, Mađarskom, Grčkom, Slovenijom, Hrvatskom i Austrijom. U Bugarskoj i Srbiji se radovi već izvode, na redu je Mađarska. „Južni tok“ se smatrao konkurentskim projektom planiranog gasovoda Nabuko koji je u Evropu trebalo da prođe direktno, južno od Rusije, i koji podržavaju Evropska unija i SAD.
Kočenje ruskih projekata je za Evropsku komisiju tradicionalan sport. Moskva je već podnela tužbu STO u vezi sTrećim energetskim paketom Evropske unije.Ovaj dokument se pojavio ubrzo nakon što su potpisani osnovni sporazumi o „Južnom toku“.„Energetski paket“ ne dozvoljava kompanijama koje vade gas da budu vlasnici magistralnih cevovoda koji se nalaze u regionu. Odnosno, sami ne gradimo – ni vama ne damo. Samo, šta da se radi s tim što je gas Evropi ipak potreban? U toku svih poslednjih godina EU je računala na azerbejdžanski gas u svojstvu alternative ruskom. Međutim, tamo se radi o godišnjim isporukama od 10 milijardi – za Evropu to nisu ozbiljne količine, ističe direktor Ruskog fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Konstantin Simonov:
Ovakve količine su kap u moru na evropskom tržištu. Ne samo to, čak i ako se preračuna po sadašnjim cenama ruski gas je svejedno jeftiniji. Osim toga, Azerbejdžan ima vrlo složene odnose s kompanijom VR, stalno se odlažu očekivani rokovi za uvođenje odgovarajućih nalazišta u eksploataciju. To može biti i početak sledeće decenije.
Sad se Evropska komisija žali na sprovođenje tendera za izgradnju bugarske deonice gasovoda. Na tenderu su pobedili lokalni energetski holding i ruski „Strojtransgaz“. A žalbe su se pojavile nakon što je rukovodstvo ruske kompanije, zahvaljujući zapadnim igrama oko Ukrajine, dospelo na sankcionisani spisak SAD. EK sad od evropskih zemlja zahteva da obustave sve radove na „Južnom toku“ na neodređeno vreme. Uz to je i šef takozvane ukrajinske vlade dolio ulje na vatru. Arsenije Jacenjuk se kune Evropskoj uniji: nema na svetu sigurnijeg tranzitera od Ukrajine i „Južni tok“ treba hitno blokirati. A to što Kijev zaboravlja da plaća gas i što ponekad krade su sitnice. To ne utiče na pouzdanost ukrajinsko-zapadnih odnosa. Ove pojave se ne mogu objasniti preduzimačkom logikom: svima je jasno da je veći broj gasovoda za osiguranje energetske bezbednosti Evrope samo plus. Ovde se ne radi o čistom biznisu, već o čistoj politici. Tačnije, o političkom blefu, uveren je predsednik Saveza naftaša i gasnih privrednika Rusije Genadij Šmalj:
Projekat EU nije ekonomsko, već političko rešenje. Nabuko ne poseduje resursnu bazu. Međutim, upravo to je glavno pitanje. Nade u isporuke iz Azerbejdžana se zasad nisu potvrdile. A drugi potencijalni učesnik – Turkmenistan – je već izgradio nekoliko gasovoda u pravcu Kine.
Ruski predsednik Vladimir Putin je nedavno izjavio: Rusija će graditi i Severni i Južni tok. A ako Evropska unija bude tvrdoglavo sprečavala realizaciju projekata Moskva će razmotriti druge varijante za izgradnju gasovoda. Tako će EU dobiti još jednu tranzitnu zemlju na putu ruskog gasa do evropskih potrošača.
Treba reći da danas ima malo evropskih učesnika u projektu koji su poslušali Evropsku uniju. Beograd namerava da u toku narednih nedelja potpiše ugovor o izgradnji gasovoda „Južni tok“ na teritoriji Srbije s krakovima za Hrvatsku i bosanski deo Republike Srpske. A u Grčkoj se Rusija naziva „sigurnim isporučiocem prirodnog gasa i pouzdanim partnerom“. I Grčka moli da krak „Južnog toka“ bude sagrađen na njenoj teritoriji.
Izvor: Glas Rusije
