Pravda

Šešelj se 23. februara 2003. godine dobrovoljno predao Haškom tribunalu, gde se izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice, koja ga tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja od 1991. do 1993. godine u Hrvatskoj, BiH i Vojvodini. Od tada je u pritvoru u Ševeningenu, a njegov predmet je i dalje u pretresnom postupku. Meron je izvestio o statusu preostalih devet procesa, od kojih su četiri u pretresnom postupku: pored Šešeljevog slučaja, tu su i oni protiv Gorana Hadžića, Radovana Karadžića i Ratka Mladića, koji će, kako je rekao, trajati i posle 31. decembra 2014. godine. Dva procesa u žalbenom postupku bi, prema njegovim rečima, trebalo da budu okočana do kraja godine, a tri kasnije. Glavni tužilac Serž Bramerc izjavio je, predstavljajući svoj izveštaj Savetu bezbednosti, da Tužilaštvo i odbrana Radovana Karadžića pripremaju završne reči, koje bi trebalo da budu održane krajem avgusta i u septembru. On je podsetio da je Mladićeva odbrana počela iznošenje dokaza 19. maja, dok će Hadžićevi advokati početi da iznose dokaze 3. jula. Govoreći o saradnji Suda i zemalja bivše Jugoslavije, Bramerc je rekao da se sve odvija glatko i da Srbija, Hrvatska i BiH odgovaraju na sve zahteve Haga, saopštio je Tribunal. On je, međutim, upozorio da je situacija vrlo loša kada je reč o sprovođenju Nacionalne strategije za ratne zločine u BiH, gde je "ostvaren veoma slab napredak" ne samo zbog nedostatka sredstava, već i, kako je ocenio, "nedovoljne posvećenosti nadležnih institucija". Izvor: Tanjug