Pravda

Jasno je šta sad treba da se uradi, "a na dugi rok (treba početi) recikliranje, potrebno je imati dobar sistem navodnjavanja i dobru energetsku politiku", rekla je za RTS Solarano. Ona je ove sedmice predala Vladi Srbije izveštaj u kome su eksperti UN, posle prve procene sa terena od 18. do 31. maja, upozorili na zdravstvene i ekološke rizike usled vode koja se povlači, kao i na štetu u poljoprivredi. Na pitanje šta tim UN smatra za najveći rizik, Vojačkova-Solorano je odgovorila da se pijaća voda pomešala sa kanalizacijom i "to se mora rešiti, životna sredina se mora očistiti, ljudi moraju da budu pažljivi kad se budu vraćali kućama". "LJudi se moraju vratiti u kuće tek kad budu potpuno dezinfikovane i očišćene", upozorila je ona i dodala da je "većina zidova oštećena i kuće možda nisu bezbedne za povratak", pa je zato neophodna temeljna procena svake kuće pre povratka ljudi. Govoreći o konstataciji iz izveštaja da stanje tla ugrožava bezbednost hrane, stalna koordinatorka UN u Srbiji je rekla da misli "da Ministarstvo poljoprivrede preduzima mere predostrožnosti, testira polja i njive i tek onda na njima može da se sadi". Solorano je istakla da "postoji velika opasnost i zbog kanalizacionih voda koje su tu dugo stajale" i da su potrebna istraživanja, jer "većina useva više neće biti dobra za ljudsku ishranu". Upitana koliko će novca biti potrebno za saniranje šteta, ona je rekla da će trebati vremena za temeljnu procenu. Povodom najavljene donatorske konferencije, Solorano je rekla da se "o tome se još razgovara, prvo moramo imati dobre podatke". Podsećajući da su mnoge zemlje, posebno u Evropi, već dale pomoć raznih vrsta, Solorano je dodala da mora da postoji dugoročna strategija za buduće aktivnosti vezane za obnovu. Izvor: Tanjug