Pravda

Nedavno ste bili sa ekipom filma “Otac” na Svetoj Gori. Recite nam nešto o tome? Da. U okviru pretpriprema za snimanje obišli smo naš Hilandar i još nekoliko svetogorskih manastira uključujući Vatoped i najstariji, prvi po časti, Veliku Lavru. Hilandar i Vatoped su vezani za epizode iz života Svetih Save i Simeona koje obrađujemo u filmu, a u ostalim manastirima tražili smo one najstarije detalje, kako bismo što vernije rekonstruisali Hilandar i Vatoped kako su izgledali krajem 12. veka. Naime, mnogo toga što vidimo i u Hilandaru i u ostalim svetogorskim manastirima, koliko god bilo lepo i izgledalo „starinski“, nastalo je mnogo kasnije od vremena Svetog Save. Takođe smo pažljivo snimali vegetaciju Svete Gore,šume i staze, delove uz obalu. Treba da pronađemo lokacije za snimanje van Svete Gore koje će najviše ličiti na svetogorske predele. Moguće je da ćemo neke važne delove uz određene hortikulturalne intervencije moći da snimamo i blizu Beograda. Neke u Crnoj Gori ili Hercegovini, ponešto i u Grčkoj. Obilaženje terena je još u toku. Kako se razvija projekat u celini? Koji su planovi do kraja ove godine? Projekat je nacionalni i podižemo ga šireći bazu pokretača filma. Na sajtu filma „Otac“ ( otac.srb ili http://film-otac.com/rs/) može se pratiti taj rast. Kako u našem medijskom centru tako i na posebno osmišljenom „mozaiku srpske duhovne obnove“. Pokretači filma otvaraju svojim prilozima kockice mozaika i tako pomažu razvoj projekta. Pokretači su Srbi sa svih meridijana, iz Srbije, Crne Gore, iz Evrope, Australije, Kanade, SAD, pojedinci i organizacije, eparhije naše crkve, parohije. Jačanjem te baze podigli smo projekat do nivoa kad smo spremni da uđemo u ozbiljne razgovore sa stranim koproducentima. Ti razgovori su počeli i nadamo se da će se uspešno završiti u roku od nekoliko meseci. Scenario je gotov do faze u kojoj smo mogli da ga prevedemo i pošaljemo nekim poznatim svetskim autorima, reditelju čije ime još držimo u tajnosti, a na leto očekujemo kontakte i sa nekim poznatim svetskim glumcima. Ako sve bude išlo kako treba bićemo spremni za početak snimanja sledeće godine. Naravno ne može sve da ide glatko. Za naše uslove to je ogroman i skup projekat i obezbediti potreban novac neće biti lako. Ali – ako je film o svetim ocima Srbije zaista tako neophodan kako mi iz ekipe i pokretači mislimo – biće sve kako sveti budu hteli. Svetogorskoj bratiji je sigurno žao zbog poplava i katastrofe, ali šta kažu i da li uopšte komentarišu aktuelne političko-društvene vrtloge u Srbiji? Naravno da su njihove molitve tih dana posebno bilo usmerene prema žrtvama poplave. Nismo sa divnim hilandarskim monasima mnogo pričali o političkim temama, bilo nam je preče da što više uradimo na pripremama filmskog povratka Svetog Save u Srbiju. Sveti Sava nam je neophodan između ostalog i zbog lečenja političkih bolesti u kojima se već dugo gušimo. Inače oni su filmu dali podršku još na samom početku. Pominju sve nas na svakoj liturgiji, što nam zaista daje dodatnu energiju. Citirao bih samo deo iz pisma podrške koju su nam bratija i iguman Metodije uputili: „Srpski narod, u ubrzanom vremenu 21. veka, kao da se zapleo u klupko istorijskih događaja, u zamršene niti samozaborava, jureći strmoglavo ka dnu, sve dalje od vrhova duha na kojima je nekada boravio. Kako ponovo pronaći duhovni identitet, kako se odupreti sili svetske gravitacije, kako pronaći početak tog tkanja života, pitanja su našeg pokolenja. Kao jedan od verodostojnih odgovora na sva ova iskušenja i dileme, primili smo sa radošću vest o ideji i nameri Fondacije Nasleđe Otaca i produkcijske kuće Opet & Opet da se snimi prvi igrani film o Svetom Savi, pod nazivom Otac. Kao duhovni Otac srpskog naroda, Sveti Sava predstavlja Početak, taj neophodni orijentir i putokaz, uvek aktuelni vodič kroz istorijske nedaće i usude.Osam vekova daleko od vremena Svetog Save i njegovog oca, Prepodobnog Simeona Mirotočivog, mi hodamo istom zemljom, zatičemo njihove zadužbine od kamena, reči i duha. One su i dalje oko nas i u nama, prepoznajući njih, prepoznaćemo sebe.“Koje je Vaše mišljenje o tim vrtlozima? Stalno smo u nekoj političkoj tenziji… Pa naravno da smo u vrtlozima kad smo izgubili kotvu ili što bi Sveti Nikolaj Srpski rekao „konop spasenja“. Jasno je da ćemo grešiti ali treba umeti se pokajati i popraviti, uhvatiti za taj „konop spasenja“ koji je hrišćanska pravoslavna vera. To ne radimo, a pogotovo to ne rade naši političari, oni koji nas vode. Elita je u gorem stanju nego ikad. U pogledu nacionalne svesti, moralne odgovornosti. I narod izgleda kao izgubljen. Vrtlozi u kojima stvari neprekidno padaju sa nogu na glavu i okreću se i ponovo se okreću, doveli su do opšte relativizacije i uvlačenja beznađa u srpski narod. Ne mislimo da će, eto, samo filmski povratak Svetog Save dovesti sve u red, ali to je naš doprinos tome da postanemo svesni naše odgovornosti i moći. Moći da masovno posegnemo za Hristom i vrednostima koje je on uneo u svet. Da vratimo smisao našem istorijskom postojanju. Da naslutimo koliko nam podsećanje na početak osvešćenog puta našeg naroda među ostalim evropskim narodima, kao i podsećanje na putokaze tada postavljene, mogu pomoći. Sveti Sava nije bio samo veliki molitvenik i isposnik. On je ostavio i uzor vođenja svetovnih stvari – diplomatije, zakonodavstva, nauke, prosvete, ekonomije… Svet je takođe na određen način u stalnoj političkoj tenziji i dešavaju se ogromni geopolitički potresi, u tom smislu, smatrate li da u Evropi ljudi lakše dišu, nego u Srbiji, gledajući političko-društvene odnose ili je možda obrnuto? Pa dobro – nama je i teže i lakše. Teško je u ovakvoj nemaštini i ovako loše organizovanoj zemlji pasivno pratiti šta se oko nas dešava i slutiti koji talas već sutra može da nas zapljusne, nespremne kao i obično. Nemamo ni kad da se spremimo – od mnoštva problema koje ne rešavamo i koji se samo množe. Teško je već trideset godina živeti u skoro neprekidnom ekonomskom padu ali i u padu svih vrednosti. S druge strane – mnogo smo naučili u događajima koji su se na nama prelamali. Jesmo umorni, ali se nadam da ćemo kao „utrenirani“ umeti bolje od mnogih da prepoznamo šta nam je činiti kad naiđe velika turbulencija. Da li imate neku dobru preporuku za letnji odmor…? Teško da sam najbolji sagovornik za tu temu. Odmor u onom starinskom smislu porodično ne uspevamo da organizujemo baš svake godine, nego samo onda kad se nađe vremena i para. A i jednog i drugog je sve manje. Mada za sve koji žive u gradovima sjajan je odmor izaći na neko vreme iz grada. Bilo kuda gde je više prirode nego građevina. Nedelju dana opuštanja na selu može biti odličan odmor. Ako je i više od nedelju dana – sjajno! Za kraj, Vaša poruka našim čitaocima i ljudima u Srbiji!? Ne znam da li imam nešto tako jezgrovito kao poruku ljudima u Srbiji. Nekako imam utisak kao da svi sve znamo, samo nikako da jedni druge nateramo da uradimo sve što je potrebno da se završi krug laži, straha i gluposti. Da zaustavimo naš predugi pad i krenemo zaista u obnovu. To nije lako i sa određenom strepnjom naslućujem da se tako nešto dešava tek kad već zaista nema drugog izbora. Ako imamo išta zajedničke pameti treba da se pripremimo za još teža vremena. Da imamo spremne ideje kako ostati iznad cunamija haosa koji se sve više naslućuje, i kuda usmeriti srpski oštećeni brod. Posle svega – bilo bi glupo da nas događaji opet zateknu nespremne, zbunjene, bez hrabrosti i odlučnosti. Izvor: Nacionalist.rs