Pravda

– Kao hrišćani uvek treba da imamo u vidu reč Hristovu kojom je pozvao svoje učenike na jedinstvo u Crkvi. Raskol iz 1054. godine nije nastao voljom dvojice niti se voljom dvojice, barem kad je Pravoslavna crkva u pitanju, može prevazići, ali ne treba gubiti iz vida da prvojerarh pravoslavnih i poglavar rimokatolika uvek imaju posebnu odgovornost. Mislim da i carigradski patrijarh i rimski papa ovim susretom i dijalogom pokazuju odgovornost u pogledu pokušaja prevazilaženja raskola – navodi DŽomić. Prema njegovim rečima, u delu javnosti se dijalog između pravoslavnih i rimokatolika već odavno tretira kao „pokušaj unijaćenja ili prodavanja vere za večeru od strane pravoslavnih jeraraha”. – Ozbiljni i odgovorni ljudi znaju da nikome od pravoslavnih ne pada na pamet da kroz dijalog između Pravoslavne i Rimokatoličke crkve ili na neki drugi način, pravoslavci treba da postanu rimokatolici. Pravoslavna crkva je skoro 10 vekova nakon velike šizme čuvala i očuvala svete dogmate i kanone tako da nikome danas ne pada na pamet da to najznačajnije nasleđe iz bilo kog razloga odbaci radi „ekumenizma” – napominje DŽomić, ocenjujući da je ipak važno da se vodi bogoslovski dijalog i da se traži način da se uklone razlozi i to prvenstveno dogmatske prirode, koji su doveli do raskola 1054. godine. – Naši vernici treba da znaju da konačna odluka u Pravoslavnoj crkvi nije na jednome ili dvojici nego na Vaseljenskom saboru Crkve Hristove – ocenjuje on. Izvor: Politika (Aleksandar Apostolovski)