Pravda

Bivša američka državna sekretarka Hilari Klinton napisala je u svojoj knjizi, koja uskoro treba da izađe, i da se zalagala da bivši egipatski lider Hosni Mubarak prenese vlast svom nasledniku čemu se usprotivio predsednik Barak Obama.

U knjizi "Teški izbori" Hilari Klinton opisuje podele u američkoj administraciji tokom Arapskog proleća 2011.

Ona je sebe svrstala među iskusne i oprezne realiste poput potpredsednika DŽoa Bajdena, savetnika za nacionalnu bezbednost Toma Danilona i ministra odbrane Roberta Gejtsa koji se nisu slagali s mlađom generacijom savetnika u Beloj kući koji su bili "pometeni dramom i idealizmom momenta". Bivša državna sekretarka je rekla da nije želela da SAD budu doživljene kao neko ko odbacuje starog saveznika bez jasne slike budućnosti za regionalne saveznike poput Izraela i Jordana.

Razlike između Obame i Klinton, bez obzira koliko suptilne, mogu se pokazati ključnim ako se ona odluči da se kandiduje za predsednicu SAD na izborima 2016. godine, navodi agencija Asošiejtid pres.

Hilari Klinton je ocenila u knjizi da je na Bliskom istoku Obamina administracija napravila taktičku grešku, što je tvrdio i Izrael, kada se zalagala za obustavu građenja novih jevrejskih naselja na spornim teritorijama. Dodala je da je to samo očvrsnulo stav palestinskog predsednika Mahmuda Abasa koji nije hteo da pregovara direktno s Izraelom tih 10 meseci pauze u izgradnji, jer ona nije važila i u istočnom delu Jerusalima koji Palestinci žele za prestonicu svoje buduće države. Kada je Netanjahu sačekao da pauza istekne, pregovori su propali, mada je Klinton za to optužila obe strane. Prema njenim rečima, Abas je ismevao ustupke koje je napravio Izrael, ali su Palestinci potom tražili da se produži obustava gradnje kako bi nastavili pregovore.

Povodom Kube, Hilari Klinton je napisala da je tražila od Obame da ukine ili ublaži sankcije ocenjujući da one više ne koriste američkim interesima ili podstiču promene u toj ostrvskoj državi, pošto su kubanskim liderima Fidelu i Raulu Kastru dale izgovor da ne pokreću demokratske reforme.

Ona je napisala da je njen suprug Bil Klinton pokušao da popravi odnose s Kubom 90-ih dok je bio predsednik SAD, ali da Kastrova vlada nije reagovala na ublažavanje nekih ograničenja. Ipak i pored toga, Obama je želeo da nastavi takvu politiku. Na kraju svog mandata, Hilari Klinton je, prema knjzi, tražila od Obame da razmotri embargo za Kubu, pošto nije ostvario ciljeve, a i otežavao je odnose s drugim državama Latinske Amerike. Bivša državna sekretarka je ocenila da su neke od mera koje je Obama preduzeo, poput omogućavanja više putovanja na Kubu i povećanja svote novca koju američki Kubanci mogu slati u svoju maticu, imali pozitivne efekte. Knjiga "Teški izbori" obrađuje i teroristički napad u Bengaziju u Libiji, odnose SAD i Rusije, kao i akciju u kojoj je ubijen vođa Al Kaide Osama bin Laden, koju je detaljno opisala. Ona je navela da je Obama bio miran dok su njegovi savetnici nadzirali akciju protiv Bin Ladena u Pakistanu i da "skoro nikada nije bila ponosnija" što je radila s njim.

Povodom sastanka s ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovim 2009, Hilari Klinton je rekla da je ponudila crveni taster na kome piše "reset" što je trebalo da simboliše otopljavanje odnosa dve zemlje.

Na tasteru je takođe bila reč koja je trebalo da bude ruski prevod reči "reset", ali je Lavrov rekao da je ona pogrešna. "To nije bio najblistaviji sat za američke lingvističke sposobnosti", navela je Hilari Klinton. Izvor: Beta