Dilma Rusef mogla bi da izgubi glasove i drugi mandat u oktobru kada Brazilci izađu na predsedničke izbore. Nikada do sada Mundijal nije presudno uticao na to ko će biti šef države, ali se ni u istoriji fudbala nije desio ovakav debakl. To što je Brazil ispao iz trke za osvajanje trofeja može nekako da se podnese, ali to što su na domaćem terenu pred očima gledalaca celog sveta primili sedam golova od Nemačke jeste nacionalna sramota i poniženje. A kad se nacija oseća tako jadno, da masovno traži pomoć psihologa, pa čak i psihijatara, nijedan scenario na političkom ili društvenom planu nije isključen. Brazilski stručnjaci ističu da bi nacionalna katastrofa mogla da utiče i na šanse sadašnja predsednice da u oktobru osvoji drugi mandat, što se pre Svetskog prvenstva u fudbalu nije dovodilo u pitanje. Ali se ne usuđuju da predvide da li će debakl dodatno raspiriti proteste koji u celoj zemlji traju već godinu dana. Više od jedanaest milijardi dolara utrošeno je na stadione, uređenje okoline, rušenje favela i raseljavanje siromašnih, osam radnika je poginulo na građevinama i još dvoje u Belo Orizonteu kada se prošle nedelje srušio nadvožnjak građen kao prečica za brže stizanje do mesta gde se igraju utakmice. Još dve milijarde dolara koštala je militarizacija zemlje, neophodna da bi se umirili neredi i protesti, i posle svega toga desio se najveći debakl u istoriji fudbala. I dok kancelarka Angela Merkel i predsednik Nemačke Joakim Gauk pakuju kufere za Rio de Žaneiro, gde će bodriti svoju ekipu u finalu, brazilska predsednica Dilma Rusef uputila je preko „Tvitera” poruku u kojoj kaže da je i ona, kao i svi Brazilci, duboko ožalošćena. Iako je izviždana već na prvoj utakmici između Hrvatske i Brazila i mada masovni protesti protiv svih megalomanskih poduhvata nisu praktično utihnuli ni na otvaranju Mundijala, istraživanja su do pre nekoliko dana pokazivala da će predsednica Brazila na izborima u oktobru gotovo sigurno dobiti i drugi mandat. Nova nisu rađena. Šlag na ovu gorku tortu jeste ulazak Argentine u finale. Komšijski odnosi između Argentine i Brazila nisu u najboljem redu, Argentina je dekadentna i nadobudna, reći će vam svaki Brazilac. Brazil voli sambu, Argentina tango, Brazil uživa u životu, dok su Argentinci stalno melanholični, Argentinci pri tome još čikaju svoje susede refrenima da je Maradona bolji od Pelea. I zbog toga su preksinoć, pred utakmicu između Holandije i Argentine, obukli holandske oranž dresove. Ali komšiji nije crkla krava – već je ušao u finale. A kakvu će sliku o sebi odaslati Brazil u nedelju? U počasnoj loži na Marakani sedeće tri žene i jedan muškarac. Angela Merkel i Kristina Kiršner su čelnice dve najuspešnije nacije u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu. Pored njih tu će morati da se smesti i osmehuje, uprkos zvižducima, Dilma Rusef. Kao predsednica države domaćina, Vladimiru Putinu će da preda palicu kao sledećem organizatoru svetskog prvenstva za četiri godine. Sve tri žene predvode nacije koje su uspešnije u fudbalu nego što je to Rusija. Za sada. Ali teško da će ta činjenica probuditi žensku solidarnost među ovim trima damama. Ruski predsednik se u Latinsku Ameriku uputio danas drugim poslom. Prvo će na Kubu, kojoj je Rusija upravo oprostila dug od 29 milijardi dolara. Ove pare Havana nije uspela da vrati Moskvi, a pozajmio ih je još nekadašnji Sovjetski Savez. Ta mera je dugo očekivana jer bilo je jasno da Kuba nema odakle da vrati pozajmljeno, a ruski preduzetnici nisu mogli da se upuštaju u investicione projekte na karipskom ostrvu dok ne dođe do poravnanja. Sastanak sa obolelim šefom kubanske revolucije Fidelom Kastrom biće višestruko simboličan u vreme kada se obnavljaju hladnoratovske podele. Posle Kube Putin svraća u Argentinu i verovatno će zajedno sa Kristinom Kiršner doći na Marakanu u Rio. Tek da pokaže da ne navija za Nemačku, već za stare latinoameričke saveznike sa kojima učvršćuje veze. Turneja ima za cilj jačanja ruskog težišta na Latinsku Ameriku gde države ne potežu sankcije protiv Moskve, već osuđuju ekonomsku blokadu SAD protiv Kube koja traje već pola veka. Ekonomska saradnja između donjeg dela američkog kontinenta i Rusije dobiće dodatni podsticaj, na obostranu korist. Ako fudbalski rat ne pomuti račune u trgovini, Mundijal bi mogao da bude koristan i za opšte geopolitičko stanje planete. A Brazil? Istorijski poraz Brazila mogao bi da posluži kao vakcina, konstatuje u svom uvodniku dnevni list „Folja de Sao Paulo”. Zemlja će se najzad otresti identifikacije sa fudbalskim stadionom, a nacija će shvatiti da ne treba da se poistovećuje sa svojom reprezentacijom. Brazil je mnogo više od toga, zaključak je ovog originalnog komentara. Samo da, pošto se u Vatikanu ustoličio argentinski papa, komšijska zemlja ne dobije i trofej za najbolji fudbal.
Zorana Šuvaković
Izvor: Politika
