Pravda

Hanije je sam objavio njihovu pogibiju na Tviteru. Izraelski borbeni avioni su navodno pogodili kuću Hanijeove sestre. Od izbijanja najnovijeg ciklusa nasilja između Izraela i Hamasa poginuo je najmanje 121 Palestinac u Gazi i više od 900 ih je ranjeno, javio je Radio Izrael. Skoro 540 kuća je ili uništeno ili oštećeno od početka izraelske ofanzive u utorak ujutro. Izrael je u međuvremenu najavio da će naastaviti da cilja mete u Gazi u naredna 24 sata i da još ima ciljeva koje bi trebalo pogoditi. Dok se nastavlja ofanziva iz vazduha traju pripreme za moguću kopnenu invaziju. Najmanje devetoro ljudi, uključujući dvoje invalida ubijeno je u petak uveče, naveli su palestinski izvori. Još troje ih je ubijeno danas pre podne. Ranije pred zoru izraelska vojska je pogodila 60 terorističkih meta, a od početka operacija Zaštitna ivica preko 1.160 ciljeva Hamasa i Islamskog džihada, navedeno je u vojnom saopštenju. Palestinci pripremaju predlog rezolucije o prekidu vatre Palestinci i njihove pristalice u međunarodnoj zajednici razmatraju predlog rezolucije Ujedinjenim nacijama kojom bi se osudilo svako nasilje nad civilima u izraelsko-palestinskom sukobu i pozvalo na "hitan, trajan i u potpunosti poštovan prekid vatre". U predlogu rezolucije se izražava "ozbiljna zabrinutost" zbog eskalacije nasilja i pogoršanja situacije na palestinskim teritorijama zbog izraelskih vojnih operacija, naročito u pojasu Gaze, kao i zbog velikog broja civilnih žrtava među kojima ima i dece, navodi AP. Savet bezebdnosti UN je duboko podeljen i često paralizovan kada je u pitanju izraelsko-palestinski sukob, budući da SAD brane bliskog saveznika Izrael, dok većina ostalih članica SB UN čvrsto podržavaju Palestince. U palestinskom predlogu rezolucije se ne pominje više stotina raketa koje je Hamas, koji kontroliše Gazu, bacio na Izrael, pa ona, verovatno, ne bi bila prihvatljiva za SAD ako bi bila predstavljena u Savetu bezbednosti, navodi AP. U tekstu rezolucije se pozivaju sve strane u sukobu da poštuju svoje obaveze iz Ženevske povelje o zaštiti civila u ratu, da se uzdrže od postupaka koji bi mogli dalje destabilizovati situaciju i da hitno preduzmu mere za postizanje sveobuhvatnog mirovnog sporazuma zasnovanog na rešenju dve države. Prema predloženom tekstu, poziva se na "hitan mir i okončanje neprijateljskih dejstava u Gazi, uključujući raketne napade", kao i obnavljanje prekida vatre iz 2012. godine i nastavak direktnih izraelsko-palestinskih pregovora u cilju postizanja mirovnog sporazuma i rešenja dve države. U tekstu se, takođe, apeluje da civili budu zaštićeni. Diplomatija "bezglasna" pred izraelsko-palestinskom krizom Međunarodna zajednica je često bila nemoćna pred potresima na Bliskom istoku, ali je diplomatija retko kada bila toliko "bezglasna" kao ovog puta, pred novonastalom izraelsko-palestinskom krizom, u trenutku kada čitav region gori, navodi u analizi francuski list "Figaro" (Le Figaro). Dok situacija eskalira, međunarodna zajednica i dalje očajnički pokušava da iznađe uticajnog posrednika, ali opipljivih rezultata - nema. Američki predsednik Barak Obama pozvao je izraelskog premijera Benjamina Netanijahua u čertvrtak uveče i ponudio mu pomoć SAD u cilju postizanja primirja, ali je Netanijahu isključio bilo kakav prekid vatre i najavio dalje napade na Hamas. Mnogi posmatrači u tome vide gubitak američkog uticaja u ovom regionu, a Sjedinjene Američke Države su, teoretski, jedine koje mogu da utiču na Izrael, navodi se u tekstu. Ujedinjene nacije su prve izrazile zabrinutost, ali njene države članice ne pokazuju preveliku političku volju, a i Evropi nedostaje zajednička rešenost, što se vidi i iz izjava nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Fransoa Olanda, ocenjuje "Figaro". Nakon što je u sredu odobrio "sve mere" koje izraelska vlada preduzima kako bi "odbranila svoje stanovništvo", Oland je sutradan izrazio žaljenje zbog toga što su "vojne operacije već rezultirale mnogobrojnim palestinskim žrtvama". Istovremeno, zemlje Persijskog zaliva su rezervisane, pre svega Saudijska Arabija, koja nije naklonjena Hamasu. U međuvremenu, Egipat, prva arapska zemlja koja je sa Izraelom potpisala mirovni sporazum 1979. godine, iznosi "bojažljive" predloge o zaustavljanju nasilja u Gazi. Egiptu se, očigledno, ne žuri da pritekne u pomoć Hamasu, pokretu povezanom sa Muslimanskom braćom koju ta zemlja nemilosrdno goni na svom tlu, navodi pariski dnevnik. Poređenja radi, prilikom prethodnog talasa nasilja, krajem 2012, kada je predsednik Egipta bio Muhamed Morsi, islamista blizak Hamasu, egipatski premijer je brzo poslat u Gazu u znak podrške Palestincima. Plamen nasilja, koji je iznova razbuktan u Izraelu i Gazi, gori i u Siriji i Iraku, a ta žarišta polarizuju pažnju i neutrališu energiju, upozorava pariski dnevnik, koji zaključuje da svetske sile, iz nemoći ili ponekad iz interesa, skrštenih ruku posmatraju eskalaciju sukoba između Izraela i palestinskog islamističkog pokreta. Izvor: Tanjug