Pravda

Norveška ambasada u Beogradu posvetila je posebnu pažnju svom bivšem saradniku u dužem tekstu kojeg objavljuje o njemu. „Neki misle da su oni koji su odlučili da se okrenu monaškom životu razočarani životom ili da pokušavaju da pobegnu od stvarnosti. Istina je, međutim da sam odgovore na sva pitanja koja se tiču smisla naše egzistencije našao upravo u manastiru”, kaže Nifont koji se sa bivšim kolegama iz norveške ambasade našao na jednom beogradskom splavu. Monah Nifont danas vodi potpuno drugačiji život u nego pre 2007. godine, kada se zamonašio, ali je i dalje gotovo svakodnevno u kontaktu sa norveškom ambasadom koja podržava niz projekata na Kosovu, zajedno sa Srpskom pravoslavnom crkvom. „U Dečane sam prvi put došao na Božić 2005. godine i to sam doživeo kao povratak kući. Posle toga sam još dve godine radio u ambasadi, ali sam mislima bio stalno u Dečanima”, objašjava Nifont. Jedna od njegovih glavnih dužnosti u manastiru ne razlikuje se mnogo od onih koje je imao u norveškoj ambasadi , dok je kao koordinator sarađivao u projetkima za podršku povratka Srba na Kosovo. Kada je norveško ministarstvo spoljnih poslova odlučilo da podrži rekonstrukciju manastirskog konaka u Prizrenu, prirodno je bilo da Nifont bude koordinator tih projekata, na kojima se radilo u periodu između 2010. i 2011.godine. Norveška još uvek podrzava čitav niz projekata na Kosovu, u kojima je i dalje kao predstavnik manastira Dečani Nifont glavni saradnik. Iako se taj deo njegovog posla ne razlikuje od njegovih obaveza u norveskoj ambasadi, Nifont objašnnjava da se život u manastiru drastično razlikuje od onog koji je on vodio ranije. Pročitajte još:Hakerski napadi na sajtove državnih ustanova i medija biće sve češći „Dan počinje u 6 ujutru, kada se svi monasi okupljaju na molitvi. U deset sati imamo zajednički doručak i onda počinjemo da obavljamo naše dužnosti u manastiru - radimo u baštama, oslikavamo ikone, čistimo i kuvamo.”, objašnjava Nifont. On dodaje da monasi učestvuju u obnovi uništenih crkava na Kosovu, da u nekima od njih drže službe, i da pokušavaju da srpskim izbeglicama pomognu da se vrate svojih kućama.

Rođeni Beograđanin, Nebojša Cvejanov radio je kao producent na nekadašnjem Trećem kanalu RTS-a, potom u norveškoj ambasadi gde je bio zaposlen od 2002 do 2007. godine. I tada je, za razliku od svojh prijatelja, koji su godišnje odmore provodili na moru, slobodno vreme radije provodio u manastiru Dečani.

On je prošao težak period dok je na neki način bio rastrgnut između života oženjenog čoveka i težnje da se zamonaši. „Mnogi Novi zavet doživljavaju kako divno istorijsko štivo, ali za nas vernike on je nešto mnogo više. Ti su pravila u skladu sa kojima treba da živimo, i za nas je to nešto sveto”, kaže on. Objašnjava da je u teškim trenucima i periodima dilema imao snažnu podršku drugih kaluđera. „Kao što muž služi svoju ženu u decu, tako mi u manastiru služimo jedni druge i iskušenike koji ovde dolaze. Tako služimo Bogu”, objašnjava Nebojša Cvejanov, danas monah Nifont. Izvor: Beta