Pravda

U Kijevu, naime, smatraju da se time zaobilazi i umanjuje značaj, a delom i prihodi Ukrajine kao dosad glavnog puta prenosa ruskog gasa u EU. Kako je novinarima u Briselu rekao italijanski državni sekretar za Evropu Sandro Goci, vlada u Rimu smatra da "izgradnja Južnog toka mora da se nastavi, jer će to povećati izvore i pravce snabdevanja Evrope gasom". Evropska komisija je u više navrata stavljala do znanja da za EU Južni tok nije prioritet, ali da je dobar svaki novi izvor i put dotoka energenata u Evropu. Evropski komesar za energetiku Ginter Etinger je upozorio da se pri odlukama oko Južnog toka moraju imati na umu i okolnosti vezane za ukrajinsku krizu i poremećene odnose s Rusijom, mada je stalno naglašavao da je sporno to što sporazumi koje su sklopili Rusija i više članica Unije, kao i Srbija, nisu u skladu s propisima EU. Šef misije Ukrajine pri EU, ambasador Konstantin Jelisejev je saopštio da će Evropska unija "primeniti dvojaka merila" ako istraje na izgradnji Južnog toka, s obrazloženjem da su EU i Ukrajina krajem juna potpisale sporazum o sporazumu o pridruživanju. Jelisejev je, štaviše, izneo tvrdnju da je Južni tok "projekat iz političkih pobuda" i zatražio da Italija, kao predsedavajući EU, ima na umu i gledišta članica EU koje se protive izgradnji ovog gasovoda. A to su pre svega Švedska, baltičke zemlje, Poljska i Velika Britanija, koje, kao i SAD, smatraju da Evropska unija mora da bitno smanji strategijsku zavisnost od ruskog gasa. Poglavito ove zemlje misle da bi Evropa mogla da se osloni mnogo više na dostavu američkog tečnog gasa, koji se mahom dobija iz uljnih škriljaca, mada je za to nužno izgraditi zahtevnu infrastrukturu I lučke terminale. Evropski komesar Etinger je izjavio da bi Evropska unija morala da ozbiljno razmotri vađenje prirodnog gasa iz uljnih škriljaca, iako je stručna ocena Evropske komisije da zasad tehnologija eksploatacije ukljnih škriljaca sobom nosi veliku opasnost zagađivanja prirodne sredine i ugrožavanja ljudskog zdravlja. Ukrajinski izvori su takođe izašli sa stanovištem da bi izgradnjom Južnog toka Rusija, u slučaju novog spora s Kijevom, mogla mnogo lakše preseći dotok gasa Ukrajini, jer bi time u velikoj meri kroz Južni tok i već godinama postojeći gasovod Severni tok koji snabdeva Nemačku, mogla obezbediti dotok gasa Evropi. Šef ruske diplomatije Lavrov je, posle razgovora s italijanskom ministarkom Mogerini, rekao da su Rusija i Italija " potvrdile zajednički cilj da se završi projekat gasovoda Južni tok i da nastavimo da aktivno radimo na tome da se ukloni sve što bi moglo da iskrsne, uključujući dijalog s Evropskom komisijom ". Austrija i Rusija su nedavno potpisale sporazum o izgradnji austrijske deonice Južnog toka, kojom će ruski gas preko Bugarske, Srbije i Mađarske, stizati do najvećeg evropskog skladišta gasa u austrijskom mestu Baumgartenu. U Beču su se tom prilikom sastali i austrijski predsednik Hajnc Fišer i ruski predsednik Putin koji je izjavio i da se izgradnji Južnog toka protive Amerikanci koji, kako je rekao, upotrebljavaju i političke pritiske jer žele da "oni budu ti koji će snabdevati gasom evropsko tržište". A, prema tvrdnji Putina, to se ne može desiti jer je ruski gas jeftiniji od američkog tečnog gasa, koji je uvek skuplji na svetskom tržištu. Najveći pritisak je dosad iz EU i Amerike vršen na Bugarsku koja je privremeno zaustavila izgradnju deonice Južnog toka, iako se ona gradi u međunarodnim teritorijalnim vodama Crnog mora. I dok analitičari u briselskom sedištu američkog instituta DŽeman Maršal fand (US German Marshall Fund) upozoravaju da će izgradnjom Južnog toka samo biti ojačan "ruski monopol za isporuke gasa Evropi", istraživači Centra za evropsku politiku (EPC) ukazuju na stav Bugarske da ta zemlja prevashodno želi da obezbedi svoje ekonomske interese. "Bugarska politička elita smatra da se neke zemlje Evropske unije dvolično postavljaju kad traže od Bugarske da odustane od tog projekta, a istovremeno same dobijaju gas iz Rusije", istakla je analitičarka EPC-a Amanda Pol. Izvor: Beta