Pravda

Izgleda čudno što se svakodnevna komunikacija između građana Srbije odvija normalno, a postaje otežana pred sudom ako je okrivljeni pripadnik nacionalne manjine. Crnogorac, Bosanac i Hrvat razumeju srpski jezik van suda, ali kad dođu na optuženičku klupu – oni razumeju samo bosanski, crnogorski ili hrvatski. U nedostatku sudskih tumača za posebne jezike, nastale iz nekadašnjeg srpskohrvatskog, stotine sudskih procesa se odugovlači i – zastareva. O ovom problemu, koji opterećuje mnoge sudove u Srbiji, govorili su viši javni tužilac u Novom Pazaru Stanislav Dukić i viši tužilački pomoćnik u ovom gradu Adnan Baćićanin, nedavno na međunarodnom seminaru na Tari, čija je tema bila „Zloupotreba moći”. Upravo je ovo jedan od primera zloupotrebe moći, koju Ustav i zakoni daju nacionalnim manjinama kada koriste formulaciju „svoj jezik”, iako Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda kaže da će se okrivljenom suditi „na jeziku koji razume”. – Okrivljeni pripadnik nacionalne manjine brani se tako da ne razume srpski jezik i ćirilično pismo, a pravo na upotrebu jezika svodi na pravo na prevodioca, pa se krivični postupci nepotrebno odugovlače. Srbija je multinacionalna i multikonfesinalna država, a zakonodavstvo daje pripadnicima manjina širok krug prava radi očuvanja njihovog identiteta i kulture. Međutim, u ustavnoj i zakonskoj terminologiji olako se barata pojmovima „svoj jezik” i „jezik koji razume”, što dovodi do problema u tumačenju i stvara prostor za zloupotrebe – rekao je Adnan Baćićanin. Iako odlično razumeju, govore i čitaju srpski jezik, pripadnici nekih nacionalnih manjina često insistiraju na prevodiocu. – Oni traže da im se spisi prevode, a tamo gde postoje prevodioci i tumači, stvaraju se nepotrebni troškovi za državu. Pritom ne treba zanemariti činjenicu da, pored okrivljenog, u krivičnom postupku postoji i oštećeni, za koga može biti zaista bolno i nepravično da se njegov slučaj ne rešava, pa čak i opstruiše, iz razloga koji nije suštinske prirode – rekao je Baćićanin. Potpuno je drugačija situacija sa, na primer, mađarskim jezikom, ili nekim drugim koji nema nikakve sličnosti sa srpskim. Sud tada vodi postupak na srpskom, jeziku, ali je okrivljenom, prilikom svake radnje suda, obezbeđeno usmeno prevođenje tumača, a sav pisani dokazni materijal u spisima prevodi se na mađarski jezik. Problem sa bosanskim jezikom apsurdan je i zbog toga što u Srbiji postoji samo jedan ovlašćeni sudski tumač za bosanski jezik, i to u Novom Sadu. Zbog insistiranja okrivljenih na prevodu spisa sa srpskog na bosanski i prisustvu sudskog tumača, najviše trpe sudovi u Prijepolju, Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici. Već stotine prekršajnih i krivičnih postupaka u ovim sudovima miruje, a neki su već zastareli. Ustav Srbije jemči nacionalnim manjinama pravo na korišćenje „svog jezika”, ali to ne podrazumeva nužno i pravo na prevodioca kada je reč o pripadnicima nacionalnih manjina koji govore nekim od jezika koji potiču iz ranijeg srpskohrvatskog jezika. Osim toga, pretpostavka je i da su se školovali na srpskom jeziku, pa je logično i da se primene zakonske odredbe o „jeziku koji razumeju”. Dodatnu komplikaciju u ovu pat poziciju za sudove unosi i odredba Zakonika o krivičnom postupku koja kaže da ukoliko optuženom, braniocu, oštećenom ili privatnom tužiocu, protivno njegovom zahtevu, bude uskraćeno da upotrebljava svoj jezik i da na svom jeziku prati tok glavnog pretresa – to predstavlja apsolutnu povredu odredaba krivičnog postupka. Posledica toga je – obaranje presude i vraćanje predmeta na ponovno suđenje. Jedan od predloga da se ovakva situacija reši jeste šire tumačenje zakona i davanje prava sudu da proceni da li učesnik u postupku razume jezik na kome se sudi. Međutim, dokle god slovo zakona govori o „svom jeziku”, a ne o „jeziku koji razume” stranka u postupku, problem sa „nemuštim” zakonskim jezikom stopiraće suđenja.

Pročitajte još:Budite i vi genijalac: Ovo su pravila i trikovi kojima je Nikola Tesla ‘trenirao’ svoj mozak(VIDEO) Pogledajte nevreme sa gradom koje je pogodilo Novosibirsk!

Izvor: Politika