Pravda

- Nismo krenuli ni od malih, ali ni od velikih. U skladu sa godišnjim planom, oko 600 poreskih inspektora u svakom trenutku kontroliše firme, uključujući i velike poreske obveznike. Osim njih, oko 400 kontrolora proverava izdavanje fiskalnih računa i poslovanje preko fiskalnih kasa, kao i prijavljene radnike, pre svega u maloprodaji - otkriva za „Blic“ novi direktor Poreske uprave Aleksandar Miljković. Izmene Zakona o poreskom postupku, da podsetimo, predviđaju da građanin koji u roku ne plati pun iznos poreza koji mu sledi po rešenju, uz kamatu od 18,5 odsto godišnje, plaća i kaznu koja ne može biti niža od 50.000 dinara. Prema važećem propisu, u roku od 30 dana poreznici mu šalju opomenu, uz koju dobija i pet dana u kojima može podneti reklamaciju. Ovo, novouvedeno pravilo, obavezuje i poreznike da brzo reaguju na neplaćanje poreza.

Prvo se naplaćuju kamate Ukoliko građanin, firma ili preduzetnik plati zaostali porez, prvo se namiruju troškovi pokrenutog postupka, zatim kamata, pa tek onda dug zbog kog je i podneta prijava. Zato svako ko se odluči da posle opomene plati samo iznos osnovnog duga, rizikuje da ostane dužan Poreskoj upravi.

- Poreska uprava nakon toga podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka sudu - objašnjava Miljković. Poreski inspektori imaju iste obaveze i kada su firme i preduzetnici u pitanju. Jedina razlika je u iznosu kazni koje su, recimo, kada su u pitanju firme za neke prekršaje povećane i deset puta. Za neizdavanje fiskalnih računa, a u Srbiji svaki treći ugostiteljski objekat ima ovu praksu, sledi kazna zatvaranja objekta. Slično je i za zapošljavanje radnika na crno, gde gazda rizikuje da mu radnja bude zatvorena i pola godine. Ko ne istakne cene u trgovini, plaća kaznu do dva miliona. Poreznici dugovanja prinudno naplaćuju, pre svega, skidanjem utvrđenog iznosa s računa dužnika. Račun može biti i blokiran. Poslednja mera je, kažu u Upravi, zaplena imovine, jer ovaj postupak puno košta i ne garantuje naplatu punog iznosa dugovanja. Izvor: BlicPročitajte još:AMSS napravio prvi srpski elektromobil