Pravda

Baza je nekad bila dom hiljada ruskih vojnika i obaveštajaca čiji je zadatak bio presretanje američkih komunikacija, kao i pružanje ključnih informacija ruskoj mornarici na zapadnoj hemisferi. Rusi razmatraju otvaranje baze u Lurdsu još od 2004. godine, a ruski predsednik Vladimir Putin sklopio je dogovor s kubanskim kolegom Raulom Kastrom prilikom prošlonedeljne posete Kubi. Baza u Lurdsu, predgrađu Havane, udaljena svega 250 kilometara od SAD, otvorena je 1967. godine. Na vrhuncu Hladnog rata bila je najveći ruski obaveštajni centar van teritorija države, a u njoj je bilo zaposeno oko 3.000 ljudi. Rusi su iz Lurdsa mogli da presreću komunikacije iz većih delova SAD-a, kao i razgovore između svemirskih stanica na Floridi i astronauta na svemirskim misijama. Raul Kastro, tada kubanski ministar odbrane, pohvalio se 1993. godine da Rusi preko Lurdsa presreću oko 75 odsto svih komunikacija na teritoriji Sjedinjenih Država. Raspadom SSSR-a broj zaposlenih u bazi je smanjen, ali je ona i dalje nastavila s operacijama. Kada je Rusiju 1998. godine pogodila velika finansijska kriza, Moskva je sve teže pronalazila sredstva za finansiranje zastarelih postrojenja, uključujući i ovu bazu. Za vreme Sovjetskog Saveza Rusi nisu Kubancima plaćali rentu za bazu, ali se to promenilo 1992. godine, kada je Moskva Havani počela da isplaćuje stotine miliona dolara za troškove održavanja baze.

Pročitajte još:Američke sankcije udarile rusku berzu – pad akcija i rublje!U Kijevu sve više ratnih milionera i bogataša

Poslednji udarac stigao je 2000. godine, kad je Američki kongres izglasao Sporazum o poverenju i saradnji SAD-a i Rusije, zakon koji Vašingtonu brani bilo kakav rebalans ili otpisivanje duga Moskvi ako se baza u Lurdsu ne zatvori. Moskva je to i učinila 2001. godine. Iste godine Rusi su zatvorili i vojnu bazu Kam Ran u Vijetnamu. Za sada nisu poznati detalji oko ponovnog otvaranja baze u Lurdsu, u kojoj je trenutno smešten odseka kubanskog Univerziteta informacionih nauka. Izvor: Vesti onlajn