Promena bi moglo da bude kada je reč o Vojvodini, Kosovu, pravosuđu. SVM predlaže formiranje radne grupe za Ustav.Različiti politički akteri saglasni su da Ustav Srbije sa osmogodišnjim stažom mora u penziju. Među njima je i vladajuća partija, koja je pre tri godine podnela zahtev da se Ustav promeni. "Želimo Narodnu skupštinu koja će biti manja, jeftinija, a siguran sam i efikasnija", kaže šef poslanika SNS-a Zoran Babić i ističe da je za promenu Ustava potreban konsenzus svih političkih činilaca. Predsednik SPS-a Ivica Dačić kaže da neki, kada govore o promeni Ustava, misle samo na preambulu i Kosovo. "Nije to glavno pitanje. U Ustavu mora da se vidi šta Evropska komisija ima kao primedbe i šta mi mislimo da bi trebalo da se promeni u Ustavu", kaže Dačić. Iz Brisela postoje zahtevi da se izmene delovi koji se odnose na nezavisnost pravosuđa, na primer, ko su članovi Visokog saveta sudstva. "Činjenica da u VSS učestvuje i zakonodavna vlast i izvršna vlast daje pogrešan utisak Evropskoj komisiji, ali i domaćim sudijama, da nisu potpuno nezavisni", objašnjava Čedomir Backović iz Ministarstva pravde i državne uprave. Promenu Ustava neki vide i kao mogućnost da se promeni položaj Vojvodine. Kako se određuje sedam odsto republičkog budžeta koji pripada Vojvodini, da li se prekoračuje autonomija ili je zakinuta – pitanja su bar jednom godišnje. "Mi smatramo da bi trebalo proširiti nadležnosti AP Vojvodine i popisati više izvornih nadležnosti u Ustavu Srbije", kaže Balint Pastor iz SVM-a. Izmenom Ustava do rešenja problema Političke partije ne bi želele da se o Ustavu raspravlja na dnevnopolitičkom nivou. Od izmena očekuju rešenje i za političke probleme. "U ekonomskom smislu neophodna je decentralizacija i regionalizacija. Neophodna je i reforma izbornog političkog sistema", kaže Janko Veselinović iz NDS-a. "Ustav jeste van vremena, vreme ga je prevazišlo i događaji, i mnogo toga treba menjati, ali to se donosi konsenzusom", ističe Borislav Stefanović iz DS-a. Pored redefinisanja autonomije Vojvodine, na red bi moglo da dođe i Kosovo i Metohija. Ali to je pitanje, prema rečima stručnjaka, pre svega političko. "Sa promenom Ustava ne bi trebalo nikada žuriti. U periodu od 2000. do 2006. doneto je preko 15 nacrta Ustava, mnogo se govorilo, a onda je donet Ustav koji je korak nazad u odnosu na 1990. godinu", kaže profesor Pravnog fakulteta Vladan Petrov. Nije lako promeniti Ustav. Predlog mogu da daju predsednik, Vlada, trećina poslanika ili 150 hiljada građana. Potom treba da ga podrži dve trećine poslanika. Međutim, delovi Ustava koji se odnose na preambulu, ustavne principe ili organizaciju vlasti, moraju da dobiju podršku i na referendumu. Izvor: RTS
Pripremila Sanja LJubisavljević
Pročitajte još:STRAVA I UŽAS: Leš iz aviona joj upao u kuću!
