Pravda

Biće tačno sto godina, 2017-te, od kako je Novorusija iščezla sa karte Rusije. Reklo bi se da je zauvek zaboravljena. I evo u Moskvi, u Velikom dvorcu muzeja “Caricino”, održan je okrugli sto naučnika, politikologa i društvenih radnika pod nazivom “Istorija i kultura Novorusije”. Mesto susreta nije izabrano bez svrhe, jer je upravo Katarina II, čiji dvorac je primio učesnike susreta – bila autor i inicijator koncepcije izgradnje imperijalnog projekta “Novorusija”. To su bile relativno nove zemlje Rusije XVIII–XIX veka, koje su započele izgradnju novih gradova – Donjecka, Odese, Hersona, Jekaterinoslava (sadašnji Dnjepropetrovsk), Aleksandrovska (sadašnje Zaporožje), Nikolajeva. Ovi gradovi su naseljeni kolonizacijom višenacionalnog stanovništva – Nemcima, Srbima, Grcima, Ukrajincima, Jermenima, Bugarima i drugima – zbog izlaska i jačanja države na Crnom moru. Dugo vremena ove stepske zemlje na obalama Crnog i Azovskog mora nazivali su Divlje polje ili Guljajpolje zbog činjenice da je tamo bilo opasno živeti, čak i nomadima i seljacima. Naseljavanje ovih zemalja Rusima je počelo relativno nedavno, nakon što ih je Rusija anektirala u XVII–XVIII veku. Tako je rođen projekat “Novorusija”, iako je prvobitno trebao da se zove “Jekaterinoslav″. Naziv projekta je odredila Katarina II, iako su velmože predlagale da se sve te zemlje nazovu Jekaterinoslavska pokrajina – kaže Jurij Petrov, direktor Instituta ruske istorije. Carica je našla drugu varijantu, i ona je uspešno upisana u geopolitičku kartu Ruske imperije. Tako su formirana tri dela carstva – Veliki Rusija, Mala Rusija i Nova Rusija, koju sada pokušavaju da zaborave ukrajinski istoričari i posebno političari. U sastavu Rusije i SSSR-a Novorusija je doživela ogromnu ekspanziju stanovništva i ekonomije, koja je prekinuta 1990. godine, posle izlaska Ukrajine iz sastava SSSR-a. Veliki deo savremenog jugo-istoka Ukrajine je do 1917. godine bio deo Novorusije. Nakon toga, ovi regioni su postali deo Ukrajine samo voljom revolucionarnih vlasti, koje su u ukrajinskom nacionalizmu videli saveznika za uništenje starog poretka. Danas koncepcija višenacionalne Ukrajine, silom implementirana od kijevskih vlasti na jugo-istoku zemlje, protivreči istorijskoj logici i koncepciji nepravedno zaboravljenog projekta “Novorusija” – izjavio je istoričar i politikolog Vjačeslav Nikonov, predsednik fonda “Ruski svet”. Svoj doprinos zaboravu Novorusije su dali boljševici, koji su Novorusiju identifikovali sa belim pokretom. Logika predaje njenih zemalja boljševicima Ukrajine je imala dva argumenta: republika, koja nije imala industriju, dobila je industrijski Donbas i morsku luku Odesu i, na taj način se uključila u Sovjetski Savez. Danas je novoruski identitet slab, ali sposoban da opstane. Održviji je od naziva DNR i LNR. Jačanju tog identiteta će doprineti poznavanje sopstvene istorije i promovisanje projekta “Novorusija”. Međutim, na susretu naučnika iz Instituta ruske istorije (IRI) RAN i stručnjaka Ruske arhive društveno-političke istorije govorilo se o tome, da je povratak masovne svesti o projektu Novorusije kroz separatističke projekte DNR i LNR – strateška i taktička greška. Takav “povratak niodkuda”, kako je primetio Viktor Zaharov, vodeći naučni istraživač IRI RAN, ruši predstavu ljudi o istoriji i njenom jedinstvu i diskredituje Novorusiju kao istorijsku pojavu. To je odraz problema identiteta ruske svesti – kaže Andrej Sorokin, direktor Ruskog arhiva društveno-političke istorije. Tokom jedne godine, čak i na stogodišnjicu revolucije 1917, koju ćemo uskoro obeležiti, taj problem neće rešiti. Ali povratak sveobuhvatnog koncepta “Novorusije” u javni prostor je potreban. Inače će pobediti negativna interpretacija “separatisti Novorusije”, koju uvodi Kijev, a koja će dovesti do polarizacije ruskog društva, koje, kako je poznato, propagandni mitovi samo dele. Mitovima moramo suprotstaviti činjenice. Mislim da je to dobar način – da se naprave izložbe, da se pokažu javnosti dokumenti, mape, stvari koje su decenijama ležale u trezorima, da se proučavaju zajedno sa susedima iz Ukrajine. Sve to uklanja političku napetost. Prvi korak u tom pravcu je preduzet od strane naučne i politikološke zajednice kao odluka da se formira radna grupa za Novorusiju, u koju će se uključiti, ne samo istoričari, već i društveni radnici, političari, novinari. Svi učesnici susreta su se složili sa tim da bi bilo samoubistveno “upuštati se u novu propagandu”, promovišući projekat “Novorusija” kao lek za građanski rat u Ukrajini.

Pročitajte još:(VIDEO) Borba na ukrajinskom frontu snimljena kamerom na šlemu!

Naivnost i nepoznavanje istorije – verovati da su konformizam, a samim tim i propaganda u suprotnosti sa istorijskim činjenicama, lekoviti – ubeđen je Aleksandar Čubarjan, direktor Instituta za svetsku istoriju RAN. Oni samo pogoršavaju situaciju – ne govorim samo o istoriji, već i o trenutnoj situaciji oko Rusije i Ukrajine. Mislim, da nju treba razumeti, očuvati dobrosusedske odnose, sve strane u sukobu ne treba da izvlače činjenice koje su pogodne za manipulaciju masovne svesti, već da uče i saznaju celokupnu istoriju, čak i ako se nekom takva istorija ne sviđa. Upravo ovakav pristup, kao što su dogovorili učesnici skupa u Caricinu, biće osnova za koncept jedinstvenog udžbenika istorije u kome će se projekat “Novorusija” i istorija Krima izučavati odvojeno i prošireno. Oko jedinstvenog udžbenika se vodi ništa manje sporova nego oko Novorusije. Međutim, ispitivanjem RAN–a, sa uključivanjem međunarodne naučne ekspertize, došlo se do sporazuma da autori jedinstvenog udžbenika ugrade u njegovu osnovu inovativni pristup – težnja da se sinhronizuje sa svetskim istorijskim procesom, kulturno-antropološkim pogledom na istoriju, značaj etno-kulturne komponente, naglasak na ideju državnosti kao osnove istorijskog razmišljanja. Jedan od ključnih pristupa formiranju istorijske perspektive nacije, što su jasno obeležili autori standardnog udžbenika, jeste da revolucije i građanski ratovi nisu posledica spoljašnjih ili unutrašnjih zavera, već posledica objektivno postojećih protivrečnosti unutar zemlje. U celini, ovaj pristup nam daje priliku da se približimo objektivnom shvatanju istorije. I zajedno sa njim – povratak zaboravljenom konceptu “Novorusije” – bez zavereničkih, propagandnih ili ura-patriotskih mitova. Izvor: Evroazijski komunikaconi centar Srbije / Vladimir Jemeljanjenko (RuskiMir) / Prevela Natalija Kljajić