Pravda

Nađa Higl je pre svega podržala predsednika Bojana Pajtića i rekla da u narednom periodu, kao članica stranke, namerava da se aktivnije zalaže za stvaranje boljih uslova za sportiste, što može da stvori u saradnji sa DS-om, i da veruje da će lider stranke pomoći da ona i drugi stručni ljudi poboljšaju stanje u zemlji. Posle nje, pristupnicu je potpisao Lečić, jer smatra da je osnaženje opozicije potrebno Srbiji, a DS vidi kao stranku u kojoj je mesto svima koji su u njoj počeli svoju političku karijeru i dali doprinos reformi i demokratizaciji društva. Mira Banjac pristupila je DS-u jer je „vreme takvo da niko nema pravo da bude po strani, da bude pasivan, dužni smo u životu da budemo aktivni, a moj život to jeste”, navodi list Politika. Naše sagovornike pitali smo koliko podrška poznatih može da pomogne političkoj partiji. Milan Nikolić, sociolog, kaže da podrška poznatih nije ništa novo i da je to i ranije pokušavano. „Nije to bogzna šta doprinelo i ne verujem da će ni sada. DS-u bi bilo dobro da ide levo od centra, to može da im donese poene, naročito zbog usvajanja zakona o radu. Ali, morali bi da budu mnogo jasniji i aktivniji, da podnesu svoj zakon o radu i da kažu kakve posledice taj akt može da ima na zapošljavanje mladih i šta će se desiti s privredom ako se smanje plate i penzije. Umesto da se svađaju u skupštini treba da se bave socijalom.”

Pročitajte još:Tadić: „Blic laže da je Stanko Subotić tužio Srbiju!“

Nikolić kaže da podrška može da bude i individualna, ali da je važno da građani shvate da nije dobro bez jake opozicije. „Građani treba da se spreme na ekonomski udar, na nepopularne socijalne mere, zbog čega treba ojačati opoziciju i sindikate. Zakon o radu može biti i proevropski i imati i dobre i loše strane, a ako će se uz njegovu pomoć lakše otpuštati, to će biti razmena, pa će se na mesta starijih zapošljavati mlađi, a ako im se smanje i penzije, to će onda biti dvostruki udar na starije. To će vladajuća stranka platiti na sledećim izborima. U svemu tome DS se nije snašao, ni njegov bivši predsednik, svi su izgubljeni, jer narod nije verovao marketinškim potezima, već hoće nešto ozbiljno.” Vladimir Vuletić, sociolog, kaže da ličnosti koje su podržale DS imaju ugled, što je važno za stranku u stagnaciji. „Podrška poznatih ličnosti služi da se stranci vrati samopouzdanje i da se onda razmišlja kako je revitalizovati. Nesumnjiv je i trud rukovodstva DS-a, jer baš zbog toga što ovo nije predizborno vreme, podrška poznatih ima veći značaj. Reč je o stranci koja nije na vlasti i to što je podržalo troje poznatih ljudi svakako je dobro za nju.” Vuletić kaže da Srbi imaju pomalo buntovnički mentalitet i vole da podržavaju opoziciju, odnosno gubitnike. „Jasno je i da nema koristoljublja, što se nekima koji sada ulaze u vladajuću stranku može pripisati.” On podseća da je deo političke elite stasavao u opoziciji, što predstavlja hrabrost i bunt protiv režima i smatra se vrednim samo po sebi. „I to je racionalna opcija – zalagati se za nešto određeno, bez obzira na to koliko to bilo teško. Dragomir Anđelković, politički analitičar, kaže da je u doba krajnosti potrošačke kulture i politika na bizaran način dobila reklamni karakter. „Neko je ispravno rekao – političari i stranke danas se prodaju na sličan način kao i deterdženti. Kada se to uzme u obzir, jasno je zašto partije, i kod nas i u svetu, nastoje da u svoje redove uvuku poznate ljude iz sveta filma, sporta, zabave… Pri tom se mnogo manje računa vodi o tome da li su kompetentni za neki posao od značaja za bolje funkcionisanje društva, već se akcenat stavlja na njihov magnetizam i mogućnost da se deo njihovog rejtinga prelije na partiju. S druge strane, nudi im se neka vrsta kompenzacije u vidu zadovoljavanja političkih ambicija ili podele partijskog plena. U vremenima zanemarivanja pravih vrednosti takvo ponašanje je politički opravdano.” Anđelković kaže da uvlačenje poznatih u politiku ne predstavlja magično rešenje za probleme stranaka. „Stranci kojoj ne ide dobro poznati malo mogu da doprinesu. Ni partijama koje su na vrhu piramide rejtinga, ni poznati ni preletači neće dugoročno omogućiti da zadrže dominantnu poziciju. Poznati glumci, ljudi sa estrade, sportisti, i za vladajuće i za opozicione stranke predstavljaju sredstvo za animiranje birača koje uvek nešto donosi, ali ne toliko da bi bilo presudno. Reklamni magneti ne mogu dugoročno da kompenzuju nedostatak kvaliteta, odnosno (zlo)upotreba poznatih ne može da izmeni političke trendove.” Izvor: Politika (Ivana Anojčić)