Pravda

Tekst "Glasa Rusije" prenosimo u celosti: Bez obzira na staru srpsku poslovicu koja kaže da se „poklonjenom konju u zube ne gleda“, ostaje činjenica da je nakon Donatorske konferencije u Briselu za sanaciju štete nakon poplava, evropska pomoć u najvećoj meri neukusno preuveličana, jer su za velikodušnu „pomoć“ i „donacije“ proglašeni krediti koje će Srbija morati da vrati sa kamatom svojim „darodavcima“. Međutim, i za to postoji stara srpska izreka koja glasi – „prodali su nam rog za sveću“. Dakle, u kratkom vremenskom razmaku se čak dva puta ponovila situacija da briselski zvaničnici najavljuju spektakularno velike novčane iznose koje će „pokloniti“ Srbiji da se oporavi od prirodne katastrofe, a zatim se odmah ispostavi da je to samo greška, jer su bili „pogrešno shvaćeni“. Podsetimo, tako je prvo evropska komesarka zadužena za humanitarnu pomoć Kristalina Georgieva, na pres-konferenciji u Briselu gromoglasno najavila da Srbija može računati na sumu do milijardu evra iz fonda solidarnosti Evropske unije, ali se to pokazalo kao njena šala, s obzirom da su potom mnogo tišim glasom iz Evropske komisije rekli Tanjugu da se evropska komesarka samo „pogrešno izrazila“, te da Srbija ne može da računa na više od deset miliona evra. Kako smo upravo mogli da vidimo, nešto slično se sada ponovilo i na protekloj Donatorskoj konferenciji, kada je spektakularno konstatovano da je Srbija „dobila pomoć“ od oko milijardu evra, da bi se zatim pokazalo, čim se slegla prašina posle takvih bombastičnih izjava, da se skoro u potpunosti radi o kreditima koje Srbiji nude Evropska investiciona banka, Banka Saveta Evrope, Evropska banka za obnovu i razvoj, kao i Svetska banka, čija kamate još uvek nisu poznate javnosti, ali koje naravno treba vratiti dobročiniteljima, zajedno sa pripadajućom kamatom. Dakle, kada se od pomenute „pomoći“ u iznosu od skoro milijardu evra odbiju svi krediti, koji čine čitavih 90% celog iznosa, kao i novac iz pretpristupnih fondova kojima je samo promenjena namena, na kraju ostaje suma od relativno skromnih tridesetak miliona evra, što je svega 3% od prvobitno izgovorene basnoslovne cifre. A da se slatkorečivim izjavama evropskih komesara baš i ne može verovati, u suštini je potvrdila i srpska ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, kada je i sama priznala da je suma novca od milijardu evra za Srbiju, koja je pomenuta na donatorskoj konferenciji impozantna, ali je po njenim sopstvenim rečima – „treba uzeti sa rezervom“. Inače isto toliko, ili čak još malo više novca, Srbija je za saniranje štete od poplava dobila samo na primer od Rusije, što je daleko najviše novca dobijenog od neke pojedinačne zemlje, s obzirom da ruska pomoć iznosi 35 miliona evra, ali o tome se manje govori, i to valjda po principu – „kokošije jaje je poznatije od guščijeg i pačijeg, zato što kokoška glasno reklamira svoje jaje kokodakanjem“. Drugim rečima, evropski pokušaj da se krediti za ionako prezaduženu Srbiju preimenuju u veliku „pomoć“, te da se njihovi zajmovi predstave kao velikodušne „donacije“, liči na stari vic u kome se pominje „deset ćevapa sa lukom, ali bez ćevapa“. Prema toma, čini se da je Srbija od Evropske unije i ovog puta dobila samo luk, a od ćevapa je stigao samo miris, koji dopire negde iz udaljene briselske kuhinje. Izvor: Glas Rusije Pročitajte još:Dan kada je uhapšen Raša!Pažnja! Vulin najavio donošenje zakona o sindikatu i štrajku!(FOTO) Pogledajte novo ukrajinsko oružje zbog koga Rusi ne mogu da prestanu da se smeju!