Pravda

Postavlja se pitanje otkud oni na Cetinju, s obzirom na nivo razvijenosti saobraćaja u to vreme, u kojem je svako dalje putovanje od mesta boravka bila avantura, a posebno imajući u vidu tadašnji put do Cetinja kotorskim serpentinama. Reč je o tome da je za nacističku elitu Dubrovnik i njegova okolina bio omiljena turistička destinacija. Pošto bi došli na područje Dubrovnika, mnogi bi (a posebno oni koji su to mogli da priušte sebi i drugima) poželeli da obiđu i okolinu. Najčešće su to bila putovanja do Boke i Cetinja. Zahvaljujući tome, mnoge znamenite ličnosti su posetile ove krajeve. O nekim posetama su ostavljeni opširni zapisi, pa se o njima zna dosta. O drugima se ćutalo, ili zato što nisu bili vredni pomena ili zato što njihove posete nisu bile zabeležene. Zahvaljujući šturim beleškama, danas znamo da je jedan od prvih Hitlerovih saradnika koji je po njegovom ustoličenju na vlasti, “uživao” u lepotama ovih krajeva bio Ernst Rem (1887-1934). Ovaj nemački oficir i jedan od osnivača nacističke partije, bio je više puta zatvaran posle neuspelih pučeva, da bi kasnije postao glavni predvodnik nacističke policije i komandant SA odreda. NJegovu precenjenu ambiciju, da SA odredima zameni vojsku, osujetio je sam Adolf Hitler, posle dolaska na vlast, kada mu više SA odredi nisu trebali. Hitler je Rema optužio za zaveru, organizovao “noć dugih noževa”, odnosno uništenje SA odreda i likvidaciju samog Rema (1. jula 1934). I ne sanjajući šta mu firer sprema, malo ranije (april 1934), Ernst Rem je došao u Dubrovnik, gde je u hotelu “Imperijal” użivao u blagodetima ovoga kraja. Posle nekoliko dana (10. aprila 1934.) Rem je odlučio da sa svojom pratnjom obiđe Boku i Cetinje. Ministra nacističke Nemačke i komandanta šturmbataljona na Cetinju je ugostio tadašnji ban Zetske Banovine doktor Aleksa Stanišić. Tokom ručka za Rema i njegovu pratnju, organizovanog u Hotelu “Grand”, visoku delegaciju je posetio i pozdravio tadašnji predsednik cetinjske opštine Nikola Zuber. Prema sačuvanim zapisima, Rem je odmah posle ručka krenuo ka Budvi, ushićen onim što je vidio na putu do Cetinja: “Vi imate prekrasnu zemlju. Nemam reči da izrazim ono ushićenje i divljenje koje čoveka obuzima na lovćenskim serpentinama!”. Iako je Rem posetu Dubrovniku i okolini tumačio kao “privatnu” u funkciji “oporavka”, u više intervjua datih tadašnjoj štampi odnose Jugoslavije i Nemačke je ocenjivao “odličnim”. U noći između 30. maja i 1. juna, Hitler je likvidirao 77 oficira SA i preko 400 Removih pristalica. Tako je Remova poseta Cetinju bila i poslednji njegov izlet u inostranstvu i ostala samo kao sporadična zanimljivost. Zanimljivo je da se kroz nekoliko meseci (jun 1935.) na Cetinju obreo niko drugi do – Herman Gering. Ovaj pilot iz Prvog svetskog rata, Hitlerov saborac i saradnik, praktično druga ličnost nacističkog Rajha kojem je suđeno na Ninberškom procesu, takođe se odmarao u Dubrovniku. Početkom juna (2. juna u 16 časova) Gering je sa svojom pratnjom stigao na Cetinje. Izričito je tražio da se njegova poseta obavi u tajnosti. Iz tih razloga, visokog gosta je u svojim službenim prostorijama ugostio ban Zetske Banovine, Mujo Sočica. Prema sačuvanim izveštajima, na ručku priređenom u njegovu čast, posluženi su njeguška pršut i sir, crmničko vino i nikšićko pivo. Gering, navodno, nije krio oduševljenje prirodnim lepotama Boke i Cetinja, ali je naročito pohvalio “nikšićko pivo”. Zanimljivo je da je nakon obroka, Gering bez ikakve pratnje šetao po Cetinju. Obišao je rodnu kuću kralja Aleksandra i reljef Crne Gore u manastiru, da bi se predveče preko Lovćena uputio za Kotor, odnosno Dubrovnik. Jedan od “(ne)željenih” gostiju tog vremena, kako navodi Petar Ivanišević, ban Zetske Banovine u svojim memoarima, bio je i ministar ekonomije nacističke Nemačke i potonji guverner “Raischbanke”, Valter Funk. Boravio je u vili svog prijatelja Milorada Dimitrijevića u Trstenom kod Dubrovnika u septembru 1938. godine. Tamo ga je, po naređenju vlade iz Beograda, posetio ban Zetske banovine. Nekoliko dana potom, nemački ministar je došao u posetu Cetinju. Ban ga je ugostio kako priliči i priredio mu ručak, sa malim brojem zvanica. To je već bilo vreme sudetske krize i opšte ratne opasnosti. Prema zapisima bana, Valter Funk se ponašao sigurno i nadmeno. Na pitanje bana šta Nemci traže u Čehoslovačkoj, ovaj mu je odgovorio: “Mi ne tražimo ništa drugo do da nam Čehoslovačka vrati one oblasti koje se sada nalaze pod njom, u kojima živi apsolutna nemačka većina”. Na opasku bana da će se “Rusija oduprijeti tome”, Funk je odmah odgovorio:”Rusija ni maknuti neće”. Zbunjeni ban je samo zapisao: “Izgleda da su već tada bili u savezu sa Rusijom…” Kratka storija o boravku nacističkih prvaka na Cetinju u periodu uoči Drugog svetskog rata bi se mogla pre situirati u kontekst zanimljivih sekvenci, nego nekih većih istorijskih posledica koje su ove turističke posete imale. Zanimljivo je da su tri visoka ministra nacističke Nemačke (Rema, Geringa i Funka) ugostili trojica različitih banova na Cetinju – Aleksa Stanišić, Mujo Sočica i Petar Ivanišević. Izvor: Večernje Novosti

Pročitajte još:Dodik: Slatkorečiva EU će sigurno tražiti krajnje poniženje Srbije