Pravda

Deo reformskih zakona je usvojen. Kad će se osetiti prvi efekti? Potrebno je da usvojimo još neke reformske zakone, poput zakona o privatizaciji. Ali ono što je važno jeste da je ovo deo reformi koje treba da dovedu do stvaranja boljeg investicionog ambijenta. Zakon o radu nije donet da bilo koga štiti, već da stvori najbolje moguće uslove za ulaganja u našu zemlju, da poslodavci mogu da ostvare profit, da mogu da plaćaju i zapošljavaju radnike. Najvažnije je da smo u reforme krenuli jer se dosad o tome samo pričalo. I kad sam izašao sa ekspozeom i jasno odredio rokove, tada ste prvi put videli da nešto do kraja leta mora da bude završeno. I da nismo odredili tako striktne rokove, plašim se da bismo opet svi tražili bezbroj razloga zbog kojih bismo takve reforme odlagali. Bilo je i dosta protesta oko donošenja tih reformskih zakona? Kod nas sve mere koje znače nešto dobro za zemlju nailaze na otpor. Hoćete li da vas podsetim kako je to izgledalo u „Jatu“? I tamo su bili protiv privatizacije kad smo objašnjavali da ćemo imati bolju kompaniju, više aviona. Sada niko ne pita šta je s jednim našim jednim ispravnim i četiri neispavna aviona, jer sad imamo deset „erbasova“, ne zna se koji je lepši. Svi su zaboravili kakve smo muke prošli. E to je naša Srbija. Za sve što je dobro moraju da postoje protesti i otpori. Ali bez obzira koliko bili snažni ili jaki, moramo da uradimo sve što je važno za budućnost Srbije. Ove reforme je pozdravio ceo svet, MMF, Svetska banka..., ali nije suština u pohvalama, već u tome da ti ljudi po prvi put veruju u kredibilitet srpske države da će ispuniti ono što obeća. Prvi put veruju u našu zemlju da može da sprovede reforme. A šta to znači za običnog građanina? Kad će se stvarno osetiti boljitak? To ne može preko noći i ništa neće da padne s neba. U ekspozeu sam rekao krajem 2016, početkom 2017. godine. Ali mi za to moramo da radimo više. Nećemo mi da živimo bolje zato što će neko da nam pošalje nešto, već mi moramo da se izborimo, da radimo više. Zato sam rekao da je Zakon o radu vododelnica za promenu svesti. Ono što mi štitimo jeste konkurencija, takmičenje, a ne pojedinca nesposobnog da uradi bilo šta, kao što je bilo ranije. Ne može neko 12 godina da čeka posao. Uradi nešto, osnuj firmu, bavi se privatnim biznisom. Biće da ima malo i krivice države. Tačno je, država je kriva za jednu stvar - što je prosečna plata u javnom sektoru 62.000 dinara i kod naše dece san je postao da rade u javnom, a ne u privatnom sektoru. Mi moramo da menjamo tu filozofiju, san mora da bude uspeh zaposliti se u privatnom sektoru. Mi ćemo pomoći kroz mere zapošljavanja, Fond za razvoj, subvencionisanim kreditima, ali moramo da menjamo svest da ne čekamo mesto u javnom sektoru.

Pročitajte još:Vilijamson i Vučić o „Žutoj kući“

Da li postoje naznake da će posle usvajanja ovih zakona doći investitori. Često se mogu čuti kritike da se ništa ne dešava po pitanju „Ikarbusa“, FAP-a... Sa „Ikarbusom“ se situacija odvija dobro i uskoro će to biti završeno, kao i FAP. Naše rak-rane su „Železara Smederevo“, „Petrohemija“, „Simpo“ i ako te tri kompanije uspemo da rešimo, to bi bio veliki uspeh. A da li ćemo rešiti? Nama je prethodna vlada ostavila problem „Železare“, „Petrohemiju“ sa dugovima od 500 miliona evra... Mi smo spremni da pomognemo da to neko preuzme i nadam se da ćemo uspeti da rešimo prvo „Železaru“, a potom i „Petrohemiju“. Kad su u pitanju ove firme, njihova sudbina se nekako vezuje za Rusiju. Koliko novonastala situacija s padom malezijskog aviona, gde Zapad upire prstom u Putina, kao i nov set sankcija koje EU uvodi Rusiji, može da stvori probleme Srbiji? - Izražavam najdublje saučešće porodicama poginulih. Nadam se da će oni koji su počinili ovaj težak zločin u što kraćem roku biti pronađeni i kažnjeni. Takođe, nadam se da Srbija ni kriva ni dužna neće platiti najveću cenu zbog ovakvog užasnog zločina. To je sve što na tu temu mogu da kažem. Ugovor o „Južnom toku“ je dobar za Srbiju i to sam rekao svim zapadnim predstavnicima. Dao im uvid u ugovor. Inače, Srbija je sada dobro pregovarala, ali nije u početku kad je trebalo sa Rusima da delimo udeo 50:50, a ne 51:49 za Ruse. Razume se, realizacija „Južnog toka“ zavisi od dogovara EU i Rusije. Najavili ste ocenjivanje ministara. Da li već sad postoje pojedinci koji nemaju dobro prolazno vreme? Važno je da na prvih sto dana Vlade vidimo šta smo uradili. To je prvo prolazno vreme po ekspozeu, a onda idemo na prvih šest meseci da vidimo kako su radili ministri. Da vidimo rezultate svake oblasti. Za prvih 100 dana ispunićemo gotovo sve što smo obećali i to će biti prvi put da se tako nešto dogodi i pored teške situacije sa poplavama koje su nam uzele 40 dana. Da li postoji neko u Vladi s kim ste posebno zadovoljni? Postoji dosta njih. Bore se. Ne možete da kažete da su lenji. Ko će biti novi ministar privrede? Dušan Vujović biće ministar finansija, a za privredu ćemo tek odlučiti. Šta se dešava s javnim preduzećima, hoće li tu biti reformi? Za nas je najvažnija reforma javnih preduzeća i ono gde smo kasnili, a u prvih sto dana ćemo da odradimo, biće promene direktora mnogih firmi i to pre 4. avgusta. Tu će biti krupnih, temeljnih promena. Ne možemo da idemo u bilo kakve mere i fiskalnu konsolidaciju, bilo bi besmisleno ukoliko ne idemo u reforme javnih preduzeća, ne idemo u rešavanje problema preduzeća u restrukturiranju... zato što će to da nam pojede sve što uštedimo. Hoće li biti konkurs za direktore? Svi direktori biće izabrani na konkursu, ali pre toga za vršioce dužnosti preduzeća bio sam spreman da postavim ljude koji u javnosti važe da su sposobni jer se uvek govorilo da su to partijska preduzeća. Kad sam u klubu „Privrednik“ razgovarao s Kostićem, Bekom i ostalima, rekao sam im da ne pričamo samo o monetarnoj politici, već da uzmu železnicu ako su sposobni. Prošle godine je Miodrag Kostić tražio železnicu na tri godine? Otkad je to rekao, ja im već godinu dana nudim da pokažu šta mogu u železnici, na teškom primeru. Još čekam odgovor. Kad pričamo o preduzećima u restrukturiranju, mi smo objavili koliko su ogromne zarade direktora tih firmi, a uglavnom ništa ne rade... Da li je to normalno? Evo vam podatak. Spisak najvećih dužnika za porez. Na prvom mestu je „Zastava oružje“ - 70 miliona evra. A hiljadu ljudi iz te firme je bilo na protestu. Sad vas ja pitam, o čemu se radi? Država uzima od svih poreskih obveznika da bi plaćala za nešto gde se nedovoljno, malo ili nimalo proizvodi. Država ih izdržava i još se bune protiv takve države. Nije država ćup iz kojeg može da se uzima koliko hoćete i kad god hoćete. Nekom morate da uzmete da biste nekom dali. Dosad se kupovao socijalni mir 15, 20 godina, plašili se da im ne izađu na ulicu, hteli da izbegnu proteste s kakvim sam se ja suočio. Samo se dodvoravali i lagali. Imali smo bolestan sistem gde niko nikom ne sme da kaže da ne posluje profitabilno. Ako možemo da pomognemo da neko posluje profitabilno, hoćemo, više ne možemo da finansiramo propast. Zato je taj zakon o stečaju i privatizaciji važan. Mi hoćemo da pomognemo radnicima u fabrikama u restrukturiranju. Hoćemo da vidimo gde tu ima posla kako bi država pomogla. Zato se i borimo za FAP. Mi i dalje isplaćujemo plate iako ne rade. Neko misli da je to normalno, ali nije. Država ne može to da izdrži. Prvo su sevale varnice na relaciji sa SPS zbog opozicionog delovanja Branka Ružića, sada sa Rasimom LJajićem. Da li postoje problemi u vladajućoj koaliciji? Ne svađam se niti imam vremena za to, kao što nemam vremena da se bavim partijom. I kriv sam ljudima iz SNS i u pravu su kad me kritikuju i to je tačno. Nemam stranačke skupove, kad idem u Bor, ni sa kim iz partije ne razgovaram. Rešavam državne probleme. Ali stoji moja rečenica. Nemojte da ste nezadovoljni, radite više od mene, pa možete da mi kažete da ste vredniji. Ako jeste, nemojte da budete u toj vladi. Ne podnosim kuknjavu i to je apsolutno fer s moje strane. Meni ne treba nijedan čovek iz SNS na čelu JP i to ćete sad videti. Ovo je veliki zadatak da od Srbije napravimo normalnu i uređenu zemlju. I to ljudi sve više shvataju, što je dobro. Izvor: Blic