Pravda

Kavarić je na sednici crnogorskog parlamenta, na pitanje poslanika Demokratskog fronta (DF) Strahinje Bulajića, rekao da se Crna Gora ne nalazi direktno na koridoru tog regionalnog gasovoda, tako da nije do sada učestvovala u potpisivanju međudržavnih sporazuma koji bi podržali njegovu gradnju, preneo je portal Cdm.me. "Formalnu ponudu nismo dobili, ali bilo je izvesnih razgovora na tu temu sa predstavnicima ruskog Gasproma, koji realizuje projekat. Prilikom njihove posete Crnoj Gori razgovarano je o crnogorskim potrebama za gasom i količinama koje bi se mogle plasirati na domaće tržište kroz gradnju gasovoda", rekao je on. Crnogorski ministar je dodao da su predstavnici Gasproma upoznati da je studija analize, koju je pre nekoliko godina uradio hrvatski institut "Hrvoje Požar", pokazala da bi Crnoj Gori bilo potrebno oko pola milijarde kubnih metara gasa godišnje za potrošnju. "Crna Gora, zbog malog tržišta i nepostojanja gasne infrastrukture, ne predstavlja cilj razvoja bilo kojeg projekta gasifikacije. Međutim, država aktivno participira i nastoji da sa drugim zemljama regiona realizuje infrastrukturne projekte vezane za gas, koji bi mogli proći i kroz Crnu Goru", kazao je Kavarić. Prema njegovim rečima, Ministarstvo ekonomije je u tu svrhu, u okviru infrastrukturnih projekata za zapadni Balkan (WBIF), obezbedilo donaciju od 550.000 evra za izradu studije pod nazivom "Master plan gasifikacije Crne Gore - Prioritetni projektni portfolio u Crnoj Gori". Studija će, kako je objašnjeno, bliže analizirati potrebe Crne Gore za potrošnjom gasa i način razvijanja gasne infrastrukturne mreže. "Zato je i to razlog što Crna Gora podržava i nastoji da aktivno učestvuje u svakom projektu kojim se može uraditi gasifikacija, uključujući i projekat Južnog toka", naveo je Kavarić, i dodao da odluku o realizaciji tog projekta i sa komercijalnog aspekta o uključenju u njega donosi Gasprom kao investitor.

Pročitajte: „Južni tok“ skreće ka Turskoj?Italija uz Putina: Podržavamo Južni tok!

Podsetio je da je Južni tok projekat Gasproma, čija je osnovna zamisao da ruski gas, ispod Crnog mora, preko južne i centralne Evrope, dovede do Austrije gde se nalazi regionalni Hab za gas. U konzorcijumu koji je zadužen za realizaciju projekta nalaze se ruski Gasprom sa pet odsto, italijanski ENI sa 20 odsto, i nemački Wintershall i francuski EDF sa po 15 odsto. Kapacitet gasovoda je 63 milijarde metara kubnih gasa. Izvor: Tanjug