Pravda

- Istraga je nastavila tragom naših saznanja kao i izveštaja Dika Martija i Žana Šarla Gardeta, naglašava srpski tužilac. Da li vas je Klint Vilijamson upoznao sa rezultatima istrage? Kako ocenjujete njen tok? - Razgovarali smo u utorak u dva navrata. Zvanično u mom kabinetu, a nezvanično i na večeri koju smo priredili u njegovu čast. Mislim da je uspešno završen veliki i značajan posao koji je započet u januaru 2008. Mi u Tužilaštvu smo posebno zadovoljni, jer smatramo da je dokazano ono što smo tvrdili od početka. S druge strane, naš je kolegijalni dogovor sa Vilijamsonom da se ne iznose u javnost nikakvi podaci dok ne bude zvanično objavljen izveštaj. Rekli ste da je Tužilaštvo za ratne zločine dostavilo jasne dokaze za 300 osoba koje su bile žrtve trgovine organima. Da li je Vilijamsonov tim uspeo da dođe do počinilaca tih zločina? - Istražujući sudbinu 300 do 500 nestalih osoba nealbanske nacionalnosti, došli smo do saznanja da su one bili žrtve ratnog zločina, a po svoj prilici bilo je nasilnog uzimanja organa u svrhu njihove prodaje. O tome smo obavestili prvo Dika Martija, a nakon što je obrazovan Specijalni istražni tim, obavestili smo i njih. Podsećam da je u to vreme vladalo bezvlašće ne severu Albanije, gde su na terenu bile prisutne jake mafijaške grupe. Rasprostranjena je bila trgovina oružjem, ljudima i narkoticima, a trgovina ljudskim organima izuzetno profitabilna. Ukoliko niko ne bude procesuiran zbog slučaja „Žute kuće“, odnosno trgovine ljudskim organima, da li će to biti zbog nedostatka dokaza, nedovoljne angažovanosti Vilijamsonovog tima, političkih pritisaka... ili nečeg drugog? - Smatram da je Vilijamsonov tim pokazao izuzetan profesionalizam u postupanju i nije podlegao eventualnom političkom pritisku. Očekujete li da će biti podignute optužnice i uslediti hapšenja u vezi sa trgovinom ljudskim organima? Ukoliko do toga ne dođe, ima li srpsko Tužilaštvo ingerencije da nastavi da se bavi tim slučajem, ili će on biti okončan ako rezultati Vilijamsonove istrage pokažu da nema dovoljno dokaza? - Ne bih prejudicirao. Sačekaćemo zvanične rezultate istrage Vilijamsonovog tima. Koliko bi, na osnovu dokaza koje je Tužilaštvo za ratne zločine Srbije dostavilo Vilijamsonu, moglo da se podigne optužnica za ratne zločine na Kosovu, odnosno za trgovinu ljudskim organima? Da li među onima koji su činili te zločine ili bili nalogodavci ima i zvučnih političkih imena? Najčešće se pominje kosovski premijer Hašim Tači. - Sve zavisi od prikupljenih dokaza. Pre nego što smo predali podatke Vilijamsonovom timu, došli smo do dokaza da su ratni zločini počinjeni, ali smo i utvrdili ko bi za njih mogao da odgovara. Sada je vreme da međunarodna zajednica osnuje sud za zločine OVK koji bi sudio optuženima. Kakva će biti saradnja srpskog Tužilaštva sa specijalnim sudom koji bi trebalo da se osnuje na Kosovu, a koji bi radio i na slučaju o trgovini ljudskim organima? Imate li već neke kontakte i saznanja kada će sud biti formiran? - Sud za Kosovo treba da bude obrazovan u Holandiji, početkom 2015. godine. Sudiće međunarodna sudska veća po domicilnom pravu. Izglasavanje rezolucije kosovskog parlamenta kojom se saglasila sa osnivanjem tribunala doneta je u atmosferi izuzetnog međunarodnog pritiska, posebno Evope i SAD. U odnosu na 2008. godinu, kada smo mi pokušali da zajedno sa albanskim kolegama istražimo ove događaje, atmosfera je danas potpuno izmenjena. Bar sam ja tako razumeo izjavu Atifete Jahjaga u razgovoru sa Vilijamsonom u Prištini u ponedeljak, kada je saopštila da je Kosovo spremno da ispuni obaveze kako bi se proces istrage okončao.

Pročitajte: Serija samoubistava terorista OVK: 44 i nastavlja se

Izvor: Danas