Scenario koji Zapad realizuje pretpostavlja uništavanje Rusije kao države. Za ostvarenje postavljenog zadatka koristiće se različite ekstremističke snage, koje dobijaju obilatu finansijsku pomoć, oružje i propagandnu podršku.
Svoj scenario Zapad ostvaruje rukama antizapadnih snaga: islamista (južni vektor – Kavkaz, Centralna Azija) i nacista (zapadni vektor – Ukrajina). Način je: teroristički rat uz pomoć jeftine masovne snage – terorista koji se unajmljuju na licu mesta i u susednim državama. Stvaranje žarišta nestabilnosti u zemlji omogućava da se organizuje stalni izvor terorista. Opadanje životnog standarda dovodi do pada njihove cene. Istovremeno se podstiče nacionalna i verska histerija, a takođe se vrši snabdevanje oružjem. Ukrajina u ovom smislu predstavlja odličnu ilustraciju, a istovremeno i poligon za ofanzivu protiv Rusije. Suština terorističkog rata je stvaranje stanja haosa i permanentne nestabilnosti na teritoriji. Odnosno, važan je sam proces rata koji omogućava da se zemlja uništava kao ekonomski subjekt.
Strateški okvir U zapadnom pravcu, u Evropi, brzim tempom se obnavlja neonacistička ideologija. Istovremeno s tim u poligon protiv Rusije pretvara se Ukrajina s njenim pokušajem saveza između nacista i liberala. Sastav kijevskog režima odražava oba tipa kreatura SAD – neoliberala koji upravljaju ekonomijom i koji uspostavljaju bliže veze sa Zapadom i neofašista, grube sile koja uništava neistomišljenike i kultiviše unutrašnju agresiju. Karakteristična crta ukrajinskog dela teritorije koja se graniči s Rusijom postaje „demokratija eskadrona smrti“ u duhu Latinske Amerike. Režim u Kijevu već nekoliko meseci učestvuje u stvaranju velikih naoružanih eskadrona smrti koji se kriju iza paravana „teritorijalni bataljoni“, „nacionalna garda“ i tome sličnih jedinica. Oni su spremni na upade preko granice protiv glavnog neprijatelja fašizma – Rusije. Evropski izvori prenose da je Savet nacionalne bezbednosti i odbrane (SNBO) Ukrajine, na čelu s nacistima Jarošem i Parubijem, uputio svoje emisare u Zapadnu Evropu da vrbuju ultradesničarske neofašiste za borbu protiv Rusa. Već je stvoreno francusko odeljenje „Desničarskog sektora“ čiji članovi treba da dopune redove takozvane „narodne garde“. Jedna od ključnih figura u stvaranju mreže evropskih dobrovoljaca i najamnika s francuske strane je Gaston Beson, veteran ratova u Hrvatskoj, Bosni, Burmi, Laosu i Surinamu, koji čak i na internetu objavljuje oglase s ponudom za učestvovanje u krvavom „safariju“ u Ukrajini. Istorija pokazuje da Vašington nikad nije imao moralnih problema u pogledu saradnje s nacistima. Kao što takvih problema nema ni danas prilikom pružanja vojne pomoći sledbenicima džihada u Siriji i neonacistima u Ukrajini. Zaista, na desetine islamista – krimskih Tatara koji su se borili u Siriji, stiglo je da aktivno učestvuje i u događajima na „majdanu“ i u februarskom prevratu. Uoči njega, sredinom februara, iznad „evromajdana“ se čak vijorila zastava sirijskih terorista. 13. maja je predstavnik lidera jedne od islamističkih grupacija bliskih Al Kaidi, pozvao muslimane Ukrajine da objave džihad ruskoj vladi. A krajem maja su ruske informativne agencije objavile informaciju o 300 ukrajinskih najamnika koji su se u martu-aprilu vratili iz Sirije i ratuju u Donbasu.
Nacionalni okviri Etno-separatisti, sledbenici džihada i liberal-fašisti su se u poslednje vreme značajno aktivirali i u Rusiji. Po saopštenju rukovodioca FSB Aleksandra Bortnjikova ruske specijalne službe su samo u Sibiru u toku dve godine presekle delatnost 11 ćelija međunarodnih terorističkih organizacija. Sibir predstavlja objekat njihove pažnje zbog svog industrijskog i odbrambenog potencijala, položaja blizu granice, kao i visokog nivoa nezakonite migracije. Osim toga, u Sibiru se u poslednje vreme beleži porast broja omladinskih grupacija desničarsko-radikalnog usmerenja koje „za ostvarenje svojih ciljeva koriste metode terora i nasilja“. Najranjiviji za ekstremiste i „petu kolonu“ su oni krajevi Rusije u kojima su etnički i verski faktori vrlo tesno isprepleteni. Osim Severnog Kavkaza to su nacionalne republike Tatarstan i Baškirija. Težnje separatista i islamista nalaze podršku kod diplomatskih struktura SAD u Rusiji, koje su ovog leta naglo aktivirale rad s islamističkom zajednicom na Srednjem Uralu i u Baškiriji. Jedan od najaktivnijih na ovom poprištu je generalni konzul SAD u Jekaterinburgu Oto Hans Van Majersen. On i njegovi potčinjeni su više puta učestvovali u skandalima izazvanim prekomernom aktivnošću radnika diplomatske misije SAD. Između ostalog – kontaktima s predstavnicima opozicionih političkih snaga liberalnog usmerenja. Najveći i najstrašniji problem je u tome što ako se negativni scenario destabilizacije Rusije ipak bude ostvario, makar delimično, s „petom kolonom“ u vidu tandema islamista, nacista i etno-separatista, neće toliko morati da ratuje vojska, koliko društvo i narod zemlje.
Pročitajte još:GORLOVKA: Desetine mrtvih u novoj kaznenoj operaciji kijevske hunteANALITIKA: Rat Rusije i Zapada biće ozbiljan i dug
Izvor:
Glas Rusije