S obzirom na to da je Bela kuća zaključila i saopštila da je ruski predsednik Vladimir Putin „kriv“ za obaranje malezijskog aviona iznad ratne zone u Ukrajini i ponovila da sa EU i G7 radi na uvođenju novih sankcija Moskvi, lakše se diše.
Jer, svako normalan zna da se po istinu i objašnjenja, kao i po smernice pravilnog razmišljanja, ide u Vašington. Doduše, mnogo pre nego što je Vašington definitivno zaključio da je Putin, mora biti, kriv za obaranje malezijskog aviona, Toni Bler je istog trena kada je ta stravična vest obišla svet, uskliknuo da je Putin kriv. Iako je Bler onomad ubeđivao britanski parlament i javnost da Sadam Husein ima, majke mi, hemijsko i biološko oružje kojim će da uništi svet, čime je i Britaniju uvukao u rat protiv Iraka, kao da mu se to odjednom zaboravilo, pošto je pronalaženje novog svetskog zlikovca broj jedan, neuporedivo važnija stvar. To što je zbog korupcije i laži retko omražen u svojoj zemlji, nije, međutim, sprečilo britanske medije da ga zdušno podrže – kampanja protiv Rusije i naročito Putina u zapadnim medijima dobila je razmere histerije – a Putin je proglašen za manijaka, psihopatu i ubicu beba, u pojedinim novinama proglašen je za novog Hitlera, sve u maniru proizvodnje svetskog zlikovca broj jedan, što je postupak kakav smo mi već gledali, doduše, pre dvadeset godina. U savremenom svetu, očigledno, kriv je onaj kome Amerikanci ne dokažu ništa. Bog istine ima poznatu adresu. Ali to i dalje ništa ne menja – istina stanuje u Vašingtonu i strogo kontrolisanim medijima. Što bi rekao Johan Hojzinga: „Istorija je u 20. veku postala oruđe laži na nivou državne politike“, a u 21. veku to postaje još očiglednije. Pitajte Libijce, Sirijce, Palestince, Iračane. Premeravanje sveta odvija se pred našim očima, ali istina je na naslovnim stranama zapadnih novina i vodećih globalnih TV mreža. A ti mediji, na primer, ovih dana prilično ignorišu brojne proteste građana Amerike protiv izraelskog divljanja u pojasu Gaze. Naravno, jer je istina koja je servirana čovečanstvu, da su Palestinci krivi za sukob, i da je njihovih nekoliko stotina poginulih u odnosu na nekoliko iraelskih žrtava, nevažno. Mediji postaju zona sveopšteg mentalnog i moralnog inženjeringa. Pa čak i kada je i najvećem laiku jasno da tragedija malezijskog aviona ne odgovara jedino Putinu, spinovanje „istine“ se nesmetano nastavlja, jer je svetu potreban onaj koji je kriv. Metoda „drž’te lopova“ ponovo radi. Zvanična verzija tako postaje pitanje sudbina čitavih naroda, a ključna vašingtonska istina je da za bilo koji rat, propast, muke, nesreće, smrti, pljačke i prevare – Amerika ne može biti kriva. Topuz, i pečat na istinu drži ista ruka, pa u tom smislu nije besmisleno da se podsetimo da je i Srbija pre nekoliko godina potpisala dokument u kome se zaklinje u sve na svetu da nijedan američki vojnik, šta god da uradi na teritoriji Srbije, ne može za to da odgovara. Sasvim logično – zašto bi ikada odgovarao onaj koji nikada i ni za šta ne može biti kriv?
Pročitajte još:MIRJANA BOBIĆ MOJSILOVIĆ: Pale su maske – EU stvara Veliku Albaniju
Čak i kada se jasno prepoznaju nedoslednosti vašingtonske istine, ne može im niko ništa, jači su od sudbine. Na primer, američki ambasador u Srbiji, pre nekoliko dana je, na jednom predavanju srpskim omladincima, prilično žestoko opalio po srpskoj vladi, zamerajući joj što nije jasno i glasno ustala u odbranu teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine. To jest, što nije napala Putina i Rusiju. Premijer Vučić je bio zapanjen, i poručio je američkom ambasadoru da je Srbija od početka nastupala sa stanovišta nepovredivosti teritorijalnog integriteta svake zemlje, pa i Ukrajine. A onda su se iz američke ambasade izvinili zbog omaške ambasadora. Ovo je dokaz da se mora pažljivo razgovarati sa onima koji drže istinu u svojim rukama. Da nije tako, neko bi se setio da američkom ambasadoru postavi pitanje – kako se toliko zalažete za teritorijalni integritet Ukraine, vi koji ste svojim bombama, pretnjama i ucenama, srušili teritorijalni integritet Srbije i napravili nezavisnu državu Kosovo? Ali, kad se sa vlasnicima istine razgovara, istina, logika i argumenti se ne pominju. Nedoslednost i dupli standardi teme su za one male narode koji su na svojoj koži osetili vašingtonsku istinoljubivost. [caption id="attachment_394558" align="aligncenter" width="585"]
Sve više i više poginulih (Foto: pravda.ru)[/caption] Istinu govoreći, mi ne znamo šta će biti sledeća vašingtonska istina, ali izgleda da ćemo morati da se povinujemo ovoj, za koju će biti žrtvovani mnogi narodi. I upravo zbog istine i Boga istine, ona čuvena Kenedijeva rečenica, danas, kad pogledamo američkoj istini u oči, dobija gotovo jezivo značenje: „Ne pitaj šta ova zemlja može da uradi za tebe, nego šta ti možeš da uradiš za nju.“ Piše: Mirjana Bobić Mojsilović Izvor: Novosti
