Širom Evrope biće održane brojne manifestacije, a u Srbiji će Vlada zasedati u Banovini u ratnoj prestonici Nišu, gde je pre 100 godina zasedala Pašićeva vlada. Na zgradi niškog univerziteta biće otkrivena spomen-ploča, kao podsećanje na dan kada je iz Beča u Niš stigao telegram o objavi rata.
Telegram je stigao mesec dana nakon atentata u Sarajevu, u kojem su ubijeni prestolonaslednik nadvojvoda Franc Ferdinand i njegova supruga. Objava rata upućena je Beogradu u prepodnevnim satima, običnom telegrafskom poštom, a telegram je sadržao tri rečenice. U prvoj je stajalo da Vlada Srbije nije “na zadovoljavajući način odgovorila na notu” iz Beča, dostavljenu 23. jula, odnosno na ultimatum. Potom je sledio stav da je otuda Austro-Ugarska “prinuđena da se osloni na silu oružja”. A treća, poslednja rečenica glasila je: “Austrougarska smatra da se od ovog trenutka nalazi u ratu sa Srbijom“. Niz događaja koji su usledili u naredne četiri godine odneli su desetine miliona života i u dobroj meri iscrtali Evropu u kojoj sada živimo. [caption id="attachment_397135" align="aligncenter" width="615"]
Srbi spremaju artiljerijski udar na Austrougare, foto: Novosti[/caption] Evropski narodi imaju različite poglede na događaje koji su doveli do rata, a mnogi istoričari se slažu da bi do rata došlo i da nije bilo atentata u Sarajevu. Što se krivice tiče, mišljenja su takođe podeljena, pa ima onih koji kao glavne krivce vide Nemačku i Austrougarsku, neki akademici smatraju da je Prvi svetski rat izazvan zbog interesa više zemalja, a neki i danas kažu da je Srbija direktni i najveći krivac za Veliki rat. O pogledima se govorilo i u Beogradu, a istoričari svetskog glasa koji su gostovali na međunarodnoj konferenciji “Prvi svetski rat i revizija istorije”, poručili su da krivca ne treba tražiti i da se rat mora sagledavati u širem kontekstu. [caption id="attachment_378317" align="aligncenter" width="418"]
Austro-Ugarska bila "prinuđena da se osloni na silu oružja" (Foto: JuTjub)[/caption] Što se Srbije tiče, iz državnog vrha su nekoliko puta poručivali da “neće biti revizije uloge Srbije”, a istoričari da je neophodno obnoviti kulturu sećanja. Ipak, dok su širom Evrope pripremali obeležavanje stogodišnjice, u Srbiji, iako je naša zemlja pre sto godina bila jedna od ključnih u sukobu, poslednjih godinu dana govorilo se uglavnom samo o planovima. Izvor: Telegraf.rs, B92, Tanjug
Kad ruski ekonomista pročita Nikolaja Srpskog: Evropsko propadanje je davno predskazano 
NEBOJŠA KRSTIĆ NAM SE VRATIO: Povodom knjige "U znaku neba i krsta" 
Nebojša Jevrić: Moler 
Slobodan Antonić: Uspon i pad srpskog bajdenizma 
AGENDA 47: Trampov plan za borbu protiv duboke države