Pravda

Parlament bi trebalo da "otpočne pripreme za organizovanje referenduma o pravu na samoopredeljenje" provincije koja teži ka nezavisnosti već desetinama godina, rekao je Barzani, prema zvučnom snimku sa sastanka iza zatvorenih vrata do kojeg je AFP došao. "To će ojačati naš položaj i biće moćno oružje u našim rukama", dodao je kurdski lider. Autonomni region Kurdistan odavno je u sukobu sa iračkom federalnom vladom zbog niza pitanja, pogotovu kad je reč o onome za šta kurdski političari tvrde da su odložene i nedovoljne budžetske isplate regionu ove godine. Stvari su se, međutim, znatno iskomplikovale kada su kurdske snage preuzele kontrolu nad gradom Kirkukom, koji je izuzetno bogat naftom, nakon što su se iračke trupe odatle povukle pred ofanzivom sunitskih militantnih aktivista koja je počela 9. juna. Kirkuk se nalazi u središtu dela teritorije koju kurdski zvaničnici žele da prisajedine svom autonomnom regionu sačinjenim od tri provincije, što nailazi na oštre prigovore Bagdada. Član 140 iračkog ustava trebalo je da omogući glasanje o tome da li će sporne oblasti biti pripojene Kurdistanu, ali nikada nije primenjen zbog političkih trvenja. Barzani je, međutim, danas rekao da je to pitanje rešeno i da "ne preostaje ništa drugo nego da stanovnici tih oblasti donesu odluku o samoopredeljenju". Čak i ako Kurdi glasaju za nezavisnost, Bagdad će se gotovo sigurno tome usprotiviti, navodi francuska agencija, uz podsećanje da je premijer Nuri al-Maliki odbacio tvrdnje Kurda da će njihove snage "pešmerga" ostati u spornim oblastima. "A onima koji kažu da će se vratiti u te oblasti, poručujem da greše, pošto se pešmerga neće povući odatle ni pod kojim uslovima", rekao je Barzani. Ovaj teritorijalni spor je jedan od nekoliko između kurdskih vlasti u Arbilu i centralne vlade, pored konflikta u vezi s tvrdnjama Kurdistana da ima pravo da nezavisno izvozi naftu i potpisuje ugovore sa stranim firmama bez odobrenja Bagdada. Kurdski pobunjenici u Iraku se već decenijama bore sa vladom u Bagdadu i podvrgnuti su represiji koja je često brutalna, navodi AFP. Od 1991. Kurdi, međutim, imaju veliku slobodu u lokalnom upravljanju i njihov autonomni region sada usvaja svoje zakone, ima svoje bezbednosne snage i upravlja svojim viznim režimom i politikom vezanom za strane investicije, zaključuje francuska agencija. Izvor: Tanjug