ŠABAC - Zbog neoverene zdravstvene knjižice, Zoran Perić iz sela Bogosavac bio je spreman da se u ponedeljak baci sa četvrtog sprata zgrade ovdašnje filijale Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja. Na očajnički korak, srećom, ipak se nije odlučio, ali je Perićev postupak skrenuo pažnju na ogromne probleme poljoprivrednog stanovništva.
Siromaštvo u Srbiji sve veće (Foto: Svevesti.com)
Šira javnost malo zna da svaki zemljoradnik godišnje mora da izdvoji 59.000 za PIO i 31.315 dinara za zdravstveno osiguranje. Pored vlasnika zemljišta, zaduženi su i nosioci gazdinstava, ali i drugi punoletni članovi domaćinstva - što u prevodu znači 90.000 po radno sposobnom ukućaninu.- Svi plaćaju jednako osiguranje, bez obzira na to da li imaju samo okućnicu, ili su vlasnici, na primer, 500 hektara zemlje. U selu Drenovac, popisom lokalnog šefa Mesne kancelarije, za PIO je zadužena kompletna romska populacija. Ne pitajte da li plaćaju... - svedoči Milutin Stojinović, agronom i dobar poznavalac ovdašnjih (ne)prilika.Poslednjih kriznih godina, u Mačvi i Pocerini, nije nikakva retkost da se ostareli bračni parovi - posle više decenija zajedničkog života u slozi - ipak razvode da bi izbegli plaćanje osiguranja. Recept je da se baka, posle fiktivnog razvoda, i odseli kod rođaka u grad, pa sa nove adrese podnese zahtev za utvrđivanje prestanka svojstva osiguranika poljoprivrednika.- Čim je osoba zadužena za poljoprivredni PIO, automatski je dužna da plaća i zdravstveno osiguranje. Zemljoradnike su, bez njihovog znanja i odobrenja, još davnih godina, zadužili šefovi mesnih kancelarija po selima. Popisali su i vlasnike, i naslednike, što je i stvorilo najviše problema - objašnjava Stojinović.A da bi neko ko živi u selu postao obveznik poljoprivrednog penzijskog fonda, u vreme prvog popisa - 1986. godine - bilo je dovoljno da poseduje svega pet ari zemlje. Kasnije, 2011, veličina poseda bila je ograničena na 50 ari ili manje, ako se gaje pečurke... U međuvremenu, 1997, obavljen je i vanredni popis zemljoradnika.- Fond za poljoprivrednike, 2008, pripojen je radničkom, sa svim problemima sa kojima se mi danas suočavamo - objašnjava direktorka Filijale PIO fonda u Šapcu, Ivanka Berić. - Svaki slučaj je jedinstven i ne sme se posmatrati površno. Perić iz Bogosavca je prenaglašeno reagovao, ali mi ćemo i dalje pokušavati da pomognemo.Šabački kraj ostao je i upamćen po blokadama - ubrzo posle promena, 2000. - kada su se pobunili osiguranici i korisnici upravo ovog fonda. Razlog su bili nagomilani dugovi za PIO i nemogućnost ostvarenja zdravstvene zaštite, a da bi se primirili, tada je dozvoljeno istupanje iz osiguranja, uz uslov da jedan član domaćinstva i dalje mora biti osiguranik... MUKA U DRENOVCU
BORISAV Geratović iz Drenovca kaže da, sa 15 hektara zemlje, jedva uspeva da plati penzijsko i zdravstveno osiguranje. Dok otac dobija penziju od 6.700 dinara, on uredno plaća samo za majku dijabetičara, a sa suprugom se leči kod privatnika - ako baš mora.- Plaća se tromesečno, ali ne uspevam uvek da izmirim dug, zato što često i meni drugi kasne sa plaćanjima. I, što je najgore, kad ja kasnim, obračunavaju mi kamatu, a za moj novac koji čekam ne dobijam ništa - ogorčen je Geratović. Izvor: Večernje Novosti
Pročitajte još:U Mariupolju za sedam dana ubijena tri američka instruktora
Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:
PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.
Kad ruski ekonomista pročita Nikolaja Srpskog: Evropsko propadanje je davno predskazano 
NEBOJŠA KRSTIĆ NAM SE VRATIO: Povodom knjige "U znaku neba i krsta" 
Nebojša Jevrić: Moler 
Slobodan Antonić: Uspon i pad srpskog bajdenizma 
AGENDA 47: Trampov plan za borbu protiv duboke države