Pravda

Studenti na većini univerziteta u Srbiji plaćaju školarinu od oko 1.500 evra. Konkretnije, prosečna školarina iznosi oko 1.000 evra, a najviše plaćaju studenti na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, tačnije oko 2.000 evra. Prosečna školarina na univerzitetima u Bosni i Hercegovini do sada je iznosila oko 500 evra, a najviša školarina i do 1.500 evra. Poređenja radi, studenti koji studiraju na prestižnim njemačkim univerzitetima plaćaju školarinu od 500 evra po semestru, odnosno 1.000 evra godišnje. Isto tako, studenti na državnim univerzitetima u Francuskoj za prvi ciklus studija plaćaju godišnju školarinu od oko 200 evra, a na tehničkim fakultetima oko 600 evra. Školarina na medicinskom fakultetu u toj zemlji iznosi oko 450 evra godišnje. Zanimljivo je da studenti na doktorskim studijima u Francuskoj godišnje plaćaju samo oko 390 evra. Od zemalja regiona, na većini fakulteta Univerziteta u Crnoj Gori školarina iznosi oko 500 evra, a najskuplja je arhitektura, gde godišnja školarina iznosi oko 1.000 evra. Najskuplji fakulteti u Hrvatskoj su iz oblasti biomedicine i umetničke akademije gde školarina iznosi oko 1.200 evra. Zatim slede biotehnički i tehnički fakulteti sa školarinom od 1.000 evra i društveno-humanističke nauke sa oko 900 evra. Svi studenti koji prvi put upisuju prvu godinu studija ne plaćaju ništa, već ih finansira država. Od zemalja regiona, najjeftinija školarina je u Makedoniji gde prosečna školarina za jednog studenta iznosi oko 250 evra, a najviša školarina oko 400 evra. U školarinu u skoro svim zemljama regiona nisu uračunate ni knjige ni pribor, a studentske takse, odnosno uverenja i potvrde, takođe se plaćaju na skoro svim fakultetima, što studentima predstavlja dodatno finansijsko opterećenje. S druge strane, na fakultetima u regionu se pravdaju time da trenutnim školarinama teško uspevaju da izmire osnovne potrebe i da od državnih vlasti ne dobijaju dovoljnu finansijsku podršku da mogu da plate sve račune. Inače, prema svim relevantnim pokazateljima, univerziteti iz zemalja regiona su među najslabije rangiranim u Evropi. Prema podacima portala Webometrics, Univerzitet u Zagrebu je najbolje rangiran u regionu i nalazi se na 497. mestu, sledi Univerzitet u Beogradu koji je na 509. mestu, pa onda Univerzitet Ćiril i Metodije koji je na 1.256 mestu. Univerzitet Sarajevo je najbolje rangirani univerzitet iz BiH i nalazi se na 1.928. mestu ove liste. Od ostalih zemalja regiona, Univerzitet Crne Gore je pozicioniran na 3.858 mestu. Izvor: 021