Pravda

Reč je o ženama koje uživaju sva prava muškaraca, donose važne odluke i jednake su u plemenu sa ostalim muškarcima, dok prema ostalim ženama, kao i u porodici, stvaraju distancu kao da su stvarno odjednom postajale muškarci. Izučavajući ovaj fenomen ili pojavu nastalu u davna vremena kada je život na severu Albanije bio regulisan "kanonom" Leke Dukađiija (vladao do 1410-1481), britanski albanolog Antonija Jung u svojoj knjizi "Žene koje su postale muškarci",kaže da su virdžine živele u vreme kada je muškarac bio ne samo stub kuće već i njen gospodar. Kuća bez muškarca je, naime, bila osuđena na propadanje kao nepoželjna i zato, ako muškarca u kući već nije bilo, trebalo ga je, kaže, napraviti... Virdžine su postajale i devojke koje su da po svaku cenu želele da izbegnu brak sa nekim kome su bile davno obećane, pošto je odbijanje udaje u tim okolnostima i dan danas jak razlog za krvnu osvetu, isto kao što je i sklapanje braka među porodicama koje su u krvnoj zavadi način za "pomirenje krvi". Ipak je, tvrdi Jungova, mnogo češći razlog preuzimanja muške uloge potreba za naslednikom i "glavom porodice" u slučajevima kada u porodici nije bilo muškaraca ili muškarac nije bio spreman da preuzme svoju ulogu. Polaganjem zakletve da će se u budućnosti ponašati kao muškarac kod vridžina sve počinje da se menja i one prestaju da imaju bilo šta više zajedničko sa ženama. "One zastrašujuće počinju da izgledaju kao muškarci ne samo po načinu oblačenja već i po pokretima i ukupnom ponašanju", napisala je Jungova u svojoj knjizi. Inače, Jungova je prvi put posetila sever Albanije 1989, kada je sprovela i svoja prva istraživanja, a o virdžinama je prvi put, kaže, čitala u knjizi Edit Darham. Ona je, kako prenose albanski mediji, podsetila da je putnicima sa zapada, koji su u to vreme odlazili u Albaniju, bilo dozvoljeno putovanje samo pod strogim nadzorom. Jungova tvrdi da je svet iznenađen postojanjem virdžina i u ovom savremenom vremenu, kao i da ni svi Albanci danas ne znaju za taj fenomen duboko ukorijenjen u albansku kulturu i društvo, posebno u siromašnim krajevima severa te zemlje. Prema njenom istraživanju, način oblačenja čini osnovu podele polova u jednom duboko patrijarhalnom društvu, odnosno izbor odeće odražava specifičan socio-ekonomski sistem u Alnbanskoj Malesiji ali i u nekim drugim oblastima Balkana. "Ekonomski faktor je izuzetno važan u patrijarhalnom društvu u kome u ženine obaveze spada i preuzimanje uloge muškarca u vođenju porodice u slučajevima kada nema muškaraca. Te žene, isto kao i muškarci, spremne su da uzmu i oružje radi očuvanja časti porodice ili radi krvne osvete", kaže Jungova. Ona objašnjava da se polni identitet ne vezuje obavezno sa seksualnim opredeljenjem, o čemu se u područjima u kojima žive virdžine ne govori otvoreno. Kada žena pod tim uslovima, specifičnim za njenu zemlju, preuzme ulogu muškarca, često dobrovoljno, to ne samo što je dobrodošlo i vrlo pohvalno u njenom okruženju, već za sobom povlači i jedan daleko bolji život, tvrdi ova Britanka. "Iako neko na tu zakletvu gleda kao na žrtvu, smisao svega je suprotan u društvu u kome se ponašanje, koje za sobom povlači dobrobit porodice, smatra krajnje pozitivnim tako da ženina žrtva time što postaje muškarac podiže njen značaj i samosvest", navela je Jungova. Izvor: Glas Srpske