Po mišljenju rukovodilaca istraživačke grupe za energetsku bezbednost turskog Centra za međunarodna strateška istraživanja ( USAK ) Hasana Selima Ozertema u stavu Evropske komisije u vezi s „Južnim tokom“ postoje kako pravni, tako i politički motivi:
Evropska komisija izjavljuje da s pravne tačke gledišta projekat izgradnje gasovoda protivreči zakonima EU. Projekat ima određenih poteškoća s nadnacionalnim organima EU. Ali, ako se spustimo na nivo pojedinih država, naići ćemo na drugačiju tačku gledišta.
Zemlje koje se nalaze u dobrim odnosima s Rusijom umesto da prave prepreke, naprotiv, podržavaju ruski projekat. Po sprazumima između „Gazproma“ i Srbije, kao i po nedavno potpisanom sporazumu s Austrijom, projekat se odvija u skladu s najavljenom dinamikom.
Jedina problematična zemlja danas je Bugarska. Sofija je zbog pritiska od strane EU najavila obustavljanje projekta. I nesumnjivo je da ćemo u predstojećem periodu postati svedoci situacije kad će Bugarska polagati test na čvrstinu svog stava. Ali čak i ako ne promeni svoju poziciju, radovi na infrastrukturi u drugim zemljama-učesnicama u projektu će se nastaviti. Od „Gazproma“ povremeno stižu signali o tome.
Naravno, glavni element koji može uticati na dinamiku realizacije projekta, jesu odnosi između Rusije i Evrope. Brisel je u političkoj krizi oko Ukrajine jasno video mogućnost za cenkanje s Rusijom. Sporazumi između Moskve i zemalja EU o projektu „Južni tok“ zaključeni su još pre nego što je na snagu stupio Treći energetski paket EU i ponovne diskusije ovim povodom predstavljaju pokušaj „antidatiranog“ razmatranja uslova. Međutim, bez obzira na nesuglasice između Brisela i Moskve, po mišljenju stručnjaka za energetsku bezbednost Instituta „Turska u XXI veku“ Tugča Varola Sevima, ne postoji pretnja po budućnost projekta „Južni tok“:
Trenutno postoje dva važna pokazatelja. To je postojeća potreba za gasom u zemljama EU i nedostatak izvora koji bi mogli da zadovolje ove potrebe. EU je planirala da ih pokrije iz drugih izvora. Na primer, zahvaljujući izraelskom, kiparskom, iranskom gasu, ili čak gasom iz Katara koji bi se mogao dobiti preko Sirije. Ako se pogledaju planovi za predstojećih pet godina, a za gasne projekte je pet godina vrlo kratak period, Rusija danas još uvek ostaje najvažniji izvor za zadovoljavanje potreba EU za gasom. Problemi koje EU pravi „Južnom toku“ su zapravo vezani samo za jedan uzrok – krizu u Ukrajini, jer nema problema u bilateralnim odnosima s Rusijom.
U geografskom smislu Bugarska je sad ključna zemlja za projekat „Južni tok“, ali njena alternativa može postati Turska koja se u poslednjih pola godine već nudila kao alternativna maršruta za „Južni tok“. „Gazprom“ zasad ne razmatra alternative, ali je Turska spremna da „Južni tok“ prođe preko njene teritorije, smatra stručnjak:
Čini mi se da ako Rusija na Crnom moru ne bude imala ozbiljnih poteškoća u vezi s projektom, maršruta neće biti promenjena. Jedan od glavnih razloga za nastanak projekta „Južni tok“ je želja Rusije i „Gazproma“ da izbegnu komplikacije sa zemljom-tranziterom. Smatram da će danas biti komplikovano da se promeni maršruta „Južnog toka“, ali naravno, u međunarodnim odnosima ne postoji ništa nemoguće.
Izvor: Glas Rusije
