Pravda

Uoči službenog puta premijera Aleksandra Vučića u Rusiju, odjednom su se u delu naših medija pojavile ocene o „velikoj drami i ultimatumu koji će Moskva postaviti pred Beograd, o teškim ulovima i prilično nezgodnim zahtevima Rusije prema Srbiji, ali i o srpskim zahtevima prema Rusiji“. I sve je to medijima navodno rekao „odlično obavešteni sagovornik, inače diplomata od karijere sa jakim vezama u Moskvi“. Moš mislit... Navodno, Rusija traži od Srbije energičniju podršku po pitanju događaja u Ukrajini, odnosno da Srbija potpuno stane na stranu Rusije, kaže „odlično obavešteni sagovornik“. To što je Moskva preko svog ambasadora u Beogradu nekoliko puta u poslednjih mesec dana izjavila da je zadovoljna stavom Srbije oko događaja u Ukrajini, uostalom to je rekao i ministar Sergej Lavrov nedavno u Beogradu, neki su očito namerno prevideli. A ništa dramatično na međunarodnoj sceni oko Ukrajine u međuvremenu se nije dogodilo. I šta bi to uostalom Moskvi i značilo da Srbija zauzme oko događaja u Ukrajini potpuno isti stav kao Rusija? Da nismo mi možda stalni član Saveta bezbednosti UN? Da, bićemo predsedavajući OEBS-a. I šta onda? Je li to ona organizacija, koja je još od Helsinkija, tamo početkom sedamdesetih godina, garantovala granice evropskih država? Jeste. I šta bi sa granicama Jugoslavije? Hajde da se ne zavaravamo, taj OEBS je više sinekura za propale evropske političare. Srbija je oko događaja u Ukrajini prvo imala stav da „Beograd podržava teritorijalni integritet država članica UN“, posle je taj stav evoluirao u to „da podržavamo teritorijalni integritet Ukrajine“. Pa, i Rusija podržava teritorijalni integritet Ukrajine, naravno Krim je neka druga priča. Ono što Moskva očekuje od Kijeva jeste da poštuje prava ruskog stanovništva u Ukrajini, odnosno da ne čini nasilnu derusifikaciju istočnog dela države. Da ekipa u Kijevu nije flertovala oko ulaska u NATO, Krim bi i danas bio deo Ukrajine. Da je NATO, pre svega SAD, imao plan da izgura rusku flotu sa Krima, a time i Rusiju iz Crnog mora, to je potpuno jasno. Ukrajinski nacionalisti godinama su provocirali rusku flotu u Sevastopolju, pripadnici „Studentskog bratstva“ još su 2006. godine pokušali da zauzmu jedan svetionik koji koristi ruska mornarica u Sevastopolju. Krim je oduvek bio idealan za izazivanje sukoba, Rusi su znali da je njihov i da su ga izgubili bez razloga, dok su Ukrajinci opet, iako nije bio nikada njihov, smatrali da sada jeste. A, kada ljudi jednom dobiju nešto, onda lako zaključuju da je to tako oduvek trebalo da bude i spremni su da brane dobijeno kao svetinju koju su im preci zaveštali. E, onda se pojavio Vladimir Vladimirovič i Krim je opet ruski. Dakle, Ukrajina je samo pion u velikoj geopolitičkoj igri Zapada sa Rusijom. Amerikancima je u interesu produbljavanje sukoba između Moskve i Kijeva. Kako će se završiti ta igra? Ako novi ministar odbrane Ukrajine kaže da će pobedonosna parada ukrajinske vojske biti u Sevastopolju onda to bez velikog rata sa Rusijom neće biti moguće. Pritom čisto sumnjam da se bilo kome iz NATO-a ratuje sa Rusijom zbog Krima, ili zbogUkrajine. Što se tiče našeg starog duga Rusiji za gas, tu ima prostora za dogovor i Rusi imaju razumevanja za našu poziciju upravo i zbog poplava koje su nas pogodile. Naravno da treba da tražimo nižu cenu gasa i da vidimo šta je sa cenom rudne rente, ali dramaturgija da se nalazimo pred nekakvim ultimatumom Rusije neme veze sa istinom. Moglo bi se postaviti pitanje čemu i kome trebaju takve špekulacije? Kome treba i ko je sada smislio takav pametan spin? Jer, nikada u istoriji Rusija nije Srbiji postavljala bilo kakav ultimatum. Ultimatumi su dolazili Srbiji od strane Zapada. Zajedno sa bombama i raketama... Izvor: Politika