Pravda

Najdelikatnije pitanje biće svakako ukrajinska kriza i, u tom svetlu, Rusija će tražiti od Srbije da, kada preuzme predsedavanje OEBS-om 2015, za šta je Moskva "i te kako lobirala", obezbedi podršku za slanje posmatrača na linije razdvajanja, što bi moglo da vodi federalizaciji, odnosno kraju unitarne Ukrajine, rekao je Janjić Tanjugu. - Rusija želi da kontakt grupa bude pri OEBS-u, a ne pri UN jer je naučila lekciju: kad god je posredovanje uz UN, ona na kraju ispadne iz toga i trupe razdvajanja koje se nađu na terenu postanu NATO. Ona ne želi NATO u Ukrajini ni Ukrajinu u NATO, kazao je on. Podsetivši da u OEBS-u državu predstavlja član vlade, ministar spoljnih poslova ili šef države, Janjić je ocenio da postoji mogućnost i da Srbija imenuje posebnog izaslanika za predsedavajućeg tom organizacijom, "a Rusija tu ima interese i da sazna ko je i da predloži ko bi mogao biti". Za aktuelnog su premijera, smatra Janjić, najveći problem pred posetu Moskvi, ogromni dugovi, koji su ga, smatra, doveli u bezizlaznu situaciju: s jedne strane, potreba da se sprovedu ozbiljne reforme, s druge, nedostatak novca, a s treće, dočekuju vas kao nekoga ko ne izvršava obaveze. - Zato je ova poseta Moskvi jedan veliki, možda najveći ispit Aleksandra Vučića - kako će on uspeti da upravlja problemom dugova, da ne dozvoli da ga taj problem dovede u dodatno neprijatnu situaciju i nove obaveze. Pitanje međusobnih dugovanja i potraživanja biće "vrlo neprijatan deo posete za Aleksandra Vučića jer treba obrazložiti šta sa dospelim dugovima koji nisu plaćeni", primetio je Janjić. Vučić će, prema njegovom mišljenju, morati da objasni i kako će Srbija dati garancije za dugovanja preduzeća, kao i da odgovori na pitanja vezana za izvoz nekvalitetnih poljoprivrednih proizvoda u Rusiju, pri čemu je jasno da postoji potreba za eventualnim pozajmicama ili zajedničkim investicijama. Govoreći o zajedničkim investicijama, Janjić je upozorio da većina tih ulaganja, uključujući ona u železnicu, nije u pravom smislu aktivirana i da ruski partner s pravom nije zadovoljan time što "Srbija za godinu dana izgradi tek 13 kilometara pruge od Beograda do Pančeva". Vučiću će, smatra Janjić, biti postavljeno i pitanje da li će Beograd, izložen pritiscima EU, obustaviti radove na izgradnji gasovoda Južni tok i da li je sposoban da garantuje finansiranje. Premijer Srbije bi, s druge strane, mogao da postavi pitanje nerešenih odnosa oko prava na eksploataciju gasa i nafte u Srbiji pošto ruske kompanije prekoračuju količine dozvoljene ugovorom, ili pitanje rudarskih renti, kazao je on. - To je vrlo nezahvalno pitanje, ne zbog toga što Srbija nema pravo, Srbija, uslovno rečeno, ima pravo po svom Ustavu, ali kada je sklopljen ugovor između "Gasproma" i "Srbijagasa" i "Jugopetrola", odnosno NIS-a, parafi koje su stavili tadašnji predsednici, odnosno premijeri, bili su protivustavni, rekao je Janjić. Vučiću će, međutim, prema Janjićevim rečima, biti teško da odbrani takav stav jer će odgovor biti da to treba da reše kompanije, ali bi iz toga trebalo da izvuče pouku da Ustav mora da se menja i da se mora izričito zabraniti uspostavljanje privatnog monopola nad nacionalnim resursima, koji moraju biti jasno definisani kako bi se sprečila dalja zloupotreba. - Ruska strana želi da zaradi, ali ona ne bi došla u tu priliku da nije bilo domaćih posrednika, tajkuna i direktora javnih preduzeća koji su iz toga najverovatnije izvukli koruptivnu zaradu. Vučić, dakle, ima dva osnova da to preispita: važniji, ustavnu zabranu privatne zloupotrebe nacionalnih resursa i drugi, borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, rekao je Janjić. On, takođe, smatra da bi bio veliki uspeh ako bi premijer Srbije uspeo da dobije garancije za redovno snabdevanje gasom, a pogotovo ako bi postigao smanjenje cene gasa ili makar neke povlastice za plaćanje, mada bi onda morao dati čvrste garancije za postojeći dug. Govoreći o Petrohemiji, Janjić je ocenio da bi to preduzeće moglo da bude ponuđeno Rusiji, koja ima tehnologiju, iskustvo i kapacitete, po uzoru na primer Modriče u Republici Srpskoj. On, s druge strane, upozorava da bi bilo pogrešno da Vučić zatraži od Rusije da tretira fijatov proizvod kao srpski jer on to nije, ali misli da bi, kada je reč o Sporazumu o slobodnoj trgovini i reeksportu, premijer trebalo da pokuša da dobije tumačenje ruske strane na šta sve to može da se odnosi. Premijer bi, smatra Janjić, mogao da iskoristi aferu sa izvozom mesa za to da podstakne Rusiju na ulaganja u prehrambenu industriju u Srbiji, gde bi svi bili na dobitku. On je istakao da je Vučić, prema njegovim saznanjima, dobro pripremljen za razgovore u Moskvi 7. i 8. jula i da će uspeti da izbegne da ga problem dugova dovede u dodatno neprijatnu situaciju. Janjić je izrazio uverenje i da, nasuprot onome što najavljuju pojedini srpski mediji, u Rusiji neće biti nikakvih ultimatuma srpskom premijeru. - Nema ultimatuma u Moskvi, kao što ga nije bilo ni u Berlinu. Svi žele da tu malu Srbiju imaju kao partnera, a pogotovo sada zbog predsedavanja OEBS-om, kazao je on.