Pravda

Porfirije je u intervjuu agenciji Hina rekao da će njegova poruka biti da moramo da prihvatimo jedini druge onakvim kakvi jesmo i da je "bolje komšija blizu, nego brat daleko". Vladiku dr Porfirija Perića Sabor Srpske Pravoslavne Crkve krajem maja, posle upokojenja mitropolita Jovana. Kao svoja temeljna polazišta u unapređenju odnosa sa Katoličkom Crkvom u Mitropoliji i uopšte, novi mitropolit zagrebačko-ljubljanski naglašava "veru u Boga, veru u izvornu dobrotu čoveka i veru u hršćansku civilizaciju ljubavi". Komentarišući tvrdnje da je osporavanjem ćirilice ugrožen i nacionalni identitet Srba u Hrvatskoj, vladika kaže da je ćirilično pismo "organski deo kulturnog identiteta srpskog naroda". "Srbi nemaju drugog pisma. Onaj ko se zalaže za ukidanje ćirilice tamo gde je njena upotreba u skladu sa ljudskim pravima i domaćim i evropskim standardima i zakonodavstvom, zapravo teži da ukine i srpski kulturni i nacionalni identitet", ocenio je mitropolit Porfirije. On je ukazao i na odlučno reagovanje hrvatske države na proteste zbog ćirilice. "Prethodni, nemili događaji i reakcija hrvatske države uverili su me da se, ovim povodom, ipak ne moramo pozivati na zakonodavstvo Evropske unije i da su oni koji ne žele da vide ćirilicu u Hrvatskoj u manjini. Naglašavam, ne postoji alternativa - moramo učiniti sve da prihvatimo jedni druge onakvima kakvi jesmo", poruka je novog mitropolita zagrebačko-ljubljanskog. On je naveo da je bio "ako ne protagonist, a ono svedok i skromni saradnik nastojanja odgovornih ličnosti u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi da katolici, kao i vernici drugih veroispovesti, imaju u Srbiji ista prava kao i pravoslavni". "Što smo od države tražili za sebe, u istoj meri smo tražili za druge Crkve i verske zajednice i njihove vernike. Ni više ni manje. U pogledu zakonodavnih rešenja, društvenog života, vraćanja imovine, zastupljenosti u medijima, svega...", objašnjava vladika Porfirije. Komentarišući tvrdnje pojedinih čelnika izbegličkih udruženja Srba iz Hrvatske u Srbiji da se menja nacionalna slika i da su hil?ade Srba u Hrvatskoj u međuvremenu pokatoličeni, vladika Porfirije kaže da "nema egzaktne podatke, ali želi da veruje da je prozelitizam daleka prošlost". "Iznad svega poštujem slobodu svakoga i u slobodi lično opredeljenje po svakom pitanju, pa i po pitanju vere", naglašava on i kaže da bi, primeti li "bilo kakav oblik prinude u vezi s veroispovešću, u skladu sa svojom odgovornošću, ukazivao na takvu pojavu i činio sve da se zaštiti sloboda vere i savesti svakog ljudskog bića". O mogućem kanonizovanju kardinala Alojzija Stepinca, vladika Porfirije kaže da "deli mišljenje patrijarha srpskog Irineja da svetac, kojoj god Crkvi pripadao, mora biti ličnost svetla i sveta za svu braću u Hristu". Na pitanje kako Crkve i verske zajednice mogu više doprineti uzajamnom poverenju i pomirenju među narodima bivše Jugoslavije i šta on lično želi i može učiniti, mitropolit zagrebačko-ljubljanski kaže kako je "poslanje Crkve da izgrađuje mir i međusobno poverenje" i podseća na Hristove reči: "Mir svoj dajem vam". "Dijalog, praštanje, pomirenje - tri su načela koja ću nastojati da primenimi u praksi. Trudiću se, a na Bogu i ljudima je da procene moj podvig", istakao je vladika Porfirije. Povodom čestih komentara o zbližavanju Pravoslavne i Katoličke crkve i mogućnostima da papa poseti Srbiju, što je posebno pominjano tokom obeležavanja godišnjice Milanskog edikta, vladika Porfirije kaže da je ta tema dosad bila više "medijsko nagađanje, nego što je imala službeni karakter", kao i da mu nije poznata "bilo kakva službena inicijativa koja je potekla sa bilo čije strane". "Kako je dijalog način na koji Crkva vrši svoju misiju u svetu, lično smatram da bratski i dobronameran razgovor može doneti korist svima - i pravoslavnima i katolicima", naglasio je vladika Porfirije. Novi mitropolit zagrebačko-ljubljanski dr Porfirije Perić rođen je 1961. u Bečeju. Osnovnu školu je završio u Čurugu, gimnaziju u Novom Sadu, diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1986. godine, a zamonašio se godinu dana ranije. Na postdiplomskim studijama u Atini bio je od 1986. do 1990. kada je postavljen za igumana manastira Kovillj kod Novog Sada, koji od tada postaje duhovna matica mnogim mladim ljudima, intelektualcima, ali i umetnicima, glumcima i rok muzičarima. Sabor Srpske Pravoslavne Crkve izabrao ga je 1999. za episkopa jegarskog, vikara Eparhije bačke, a doktorirao je 2004. na Bogoslovnom fakultetu Univerziteta u Atini. Izvor: Tanjug