Pravda

Ništa nije slutilo na najgore. U Bigovu smo se malo bavili Borinom kućom, a više šetali, razgovarali i kupali se. Bio je raspoložen, vrlo pokretljiv za svoje godine. Postao je nedavno deda, pa nije krio uzbuđenje zbog toga. Činilo mi se da su bezbrižni penzionerski dani tek ispred njega - napominje Bjeković. On ističe da je u loži Partizanovog stadiona sedeo pored Bore i analizirao utakmice. Odlično se razumeo u fudbal. Planirali smo 15. avgusta da zajedno budemo na stadionu, kada Partizan bude startovao u kvalifikacijama za Ligu šampiona, ali sad Bore nema i uopšte ne znam kako ću bez njega da gledam tu utakmicu - kaže Bjeković i otkriva da su imali zakazan ručak na dan kad je Bora otišao u bolnicu... Sve do četvrtka redovno smo se čuli. Pričao mi je kako je prošla operacija slepog creva. U četvrtak po podne me je pitao šta ima novo u našem Partizanu i potom je neki lekar ušao u njegovu sobu. Nažalost, bile su to poslednje reči koje mi je Bora uputio. Posle je pao u komu iz koje se nije probudio. Teško mi je jer sam izgubio prijatelja s kojim sam delio dobro i zlo u životu. Mnogo će mi nedostajati - kazao je Bjeković. Izvor: Blic