Pravda

Ukazujući da se na tim slučajevima radi već oko tri godine, da je na svakom predmetu angažovana ekipa od dva zamenika tužioca i nekoliko pripadnika policije, Vekarić je istakao da su to veoma zahtevni slučajevi koji ne mogu da se završavaju u kratkim rokovima kao što je to slučaj u redovnim predmetima. Vekarić je na debati u Medija centru, koju su organizovali fond za humanitarno pravo i USAID na temu suđenjima za ratne zločine u Srbiji u 2013. godini, rekao da brojne kritike fonda kao što su mali broj optužnica - svega sedam protiv protiv 14 optuzenih u prošloj godini stoje, ukazujući istovremeno na probleme s kojima se tužilaštvo suočava. U Tužilaštvu za ratne zločine radi svega sedam zamenika tužioca i dva pomoćnika, a svaki od njih bi trebalo da po zakonu ima pomoćnika i svog zapisničara a to nije slučaj, napomenuo je on. Vekarić se složio sa kritikama direktorke foda za humanitarno pravo Sandre Orlović da je optužen mali broj oficira i generala, da su kazne blage i pored toga istakao da nam je generalno blaga kaznena politika kada su u pitanju ratni zločini. Zamenik tužioca je ukazao da je proteklih godina tužilaštvo moralo da se prilagodi novom Zakoniku o krivičnom postupku i pravilima tužilačke istrage i najavio još veći zamah u saradnji sa BIH nakon potpisivanja protokola o razmeni dokaza. Prethodno je šefica Odeljenja za vladavinu prava i ljudska prava Misije OEBS u Srbiji Romana Švajger rekla da postoji tendencija opadanja broja procesa u 2013. godini kada su u pitanju ratni zločiin i podsetila da je međunarodna obaveza Srbije da ih procesuira bez obzira koliko je godina prošlo od ratova. Prema njenim rečima, jasno je da nije moguće suditi svima i da ne treba rasipati resurse već da se treba fokusirati na najznačajnije slučajeve. Pored kritika na račun tužilaštva, predsednica fPN je kritikovala i Viši i Apelacioni sud zbog blage kaznene politike kao i zbog "anonimizacije presuda", što je prema njenoj oceni tendencija u celom regionu a ne samo u Beogradu. Viši i Apelacioni sud se pozivaju na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i zatamnjuju imena sudija, advokata i optuženih, a kao najočitiji primer toga Orlović je navela predmet "gnjilanska grupa", u kome su svi zimus pravosnažno oslobođeni optužbi. Izvor: Tanjug